KRATAK OPIS
Ovaj film je melanholična priča o nesuđenoj ljubavi u Hong Kongu. Tema koju verovatno niste ni znali da vas interesuje. Priča o dva policajca, jednoj ženi iz podzemlja i drugoj koja radi u restoranu brze hrane.
ANALIZA PRIČE
Hteo bih prvo da objasnim kako to film priča o dva policajca. Film se zapravo sastoji iz dve odvojene priče, koje su povezane temom, lokacijom i neverovatnom sličnošću glavnih muških uloga. Odlučio sam da dam imena ovim pričama: prva priču zovem “Konzerva”, a drugu zovem “Kalifornija”. Interesanto je da se obe priče dešavaju u istom ili sličnom vremenskom periodu.
Konzerva
Prva priča ima velike naznake krimi trilera, i upoznaje nas sa glavnim likovima kroz jurnjavu i akciju. Glavne likove upoznajemo kroz neke postupke i monologe koje tokom priče često ponavljaju, ponekad uz sitne promene. Glavni lik je policajac koji vreme provodi jureći osumljičene po siromašnom podzemlju Hong Konga. Gde se i prvi put sreće sa glavnim ženskim likom. I kako kaže ,,Tada sam bio na 0,01cm od žene u koju ću se zaljubiti za pedeset sedam sata''. Glavni lik prve priče je veoma mlad i dobijamo informaciju da prošao težak raskid. Njegov način da se preboli je tako što kupuje svakog dana konzervu ananasa, voće koje je njegova draga najviše volela. Tako sve dok ne istekne rok tih konzervi.
Sa druge strane glavna junakinja se bavi kriminalnim poslom, krijumčarenjem droge. Režiser nam kroz vrlo živopisnu montažu prikazuje pripremu za krijumčarenje, za koju koristi migrante. Međutim posao joj kreće po zlu, migranti koji su već plaćeni beže sa drogom i sakrivaju se od glavne junakinje. U trenucima očaja je čak sposobna da kidnapuje dete da bi dobila to što traži. Takav sitan detalj nam mnogo priča o njenom karakteru i sposobnostima. Odlazi u bar, gde dobija konzervu sa rokom trajanja koji je zapravo i njen poslednji rok da završi posao.
Jako mi se sviđa simbolička igra sa tim konzervama; jesu dugovečne ali i one imaju rok trajanja kao i sve. Mizarnost te prolaznosti se vidi kad glavni lik ponudi konzervu beskućniku, a ovaj ne želi da je uzme baš zato što joj je prošao rok.
Na mestu gde uvek uzima hranu, pije colu i razgovara telefonom, gazda te iste brze hrane glavnom junaku nudio je jednu od svojih radnica, poput nekog provodadžije. Kada je shvatio da to i nije toliko loša ideja. Bilo je kasno, ona je otišla za drugog. Reklo bi se ,,kasno Marko na Kosovo stiže''. Potpuno razočaran, pojevši 30 konzervi ananasa, odlučuje da utopi tugu u baru. I kaže sebi da prva žena koja uđe biće žena u koju će da se zaljubi. I da li ste to očekivali ili ne pojavljuje se naša glavna junakinja. Tu počinje jedno od najneprijatnijih udvaranja koje sam ja video. I pored neveštog udvaranja oni zajedno odlaze u hotel. Tu se režiser poigrava sa nama dešava se nešto što nije klasično za filmove. Ništa se ne dešava, već dobijamo unutrašnji monolog i dodatnu karakterizaciju glavnog lika. Vidimo koliko je zapravo krhk i neiskusan u životu.
Prva priča se jako brzo razrešava, on odlazi iz sobe sa prvim jutarnjim svetlom, i još jedanput odlazi na trčanje da tako proslavi rođendan. Dok ona odlučuje da herojski nastavi sa svojim životom i ubije svog šefa. Dobija rođendansku čestitku od žene iz sobe koju će zauvek da pamti. I tu se još jedanput pojavljuje motiv konzerve, gde se glavni lik pita da ako je moguće konzervirati memorije, da li bi takve konzerve trajale ceo vek.
Sledeća priča počinje simoboličkim predavanjem štafete, glavni lik dolazi u direktan sudar novih junaka.
Kalifornija
All the leaves are brown
And the sky is gray
I’ve been for a walk
on a winter’s day
I’d be safe and warm
If I was in LA
California dreamin’
On such a winter’s day
Verujte mi, nakon što odgledate ovaj film i vama će se ovi stihovi vrteti po glavi. Ujedno to otvara ovu našu drugu priču, isto mesto, isti kiosk brze hrane, no drugi likovi.
Novi policajac, znamo ga samo po broju značke. Od početka uviđamo da je čovek od navika, svaki put kupuje isti obrok. Iz kratkih dijaloga shvatamo da kupuje za svoju dugogodišnju devojku, koja je stujardesa. Naizgled ceo svet mu se okreće naopako kada gazda lokala uspe da mu proda drugo jelo. Ali svemu dođe kraj kao i toj vezi. Nešto ranije stujardesa mu ostavlja pismo, ali on nema dovoljno hrabrosti da se suoči sa istinom. Ostavlja pismo na tom kiosku. Za razliku od prvog policajca ovaj upada u totalnu pasivnost, i reklo bi se u depresiju. To nam fantastično pokazuje reditelj postupkom razgovora sa predmetima u kući. Vrlo plastično se opisuje celokupno emotivno stanje ovog tužnog policajca.
Sa druge strane imamo nju, radnicu iz kioska, devojku koja odiše nekakvom vedrinom. A ujedno vidimo da je vrlo luckasta. Pravi zaplet, po meni počinje kada ona pročita pismo i nađe ključ, a to joj da neverovatne ideje. Iz te ideje, preko igre, postaje ozbiljna stvar. Ona mu u tajnosti preuredi stan, promeni stvari i polako, ali sigurno, nesvesno utiče na ceo život policajca. Posle nekog vremena i dosta slučajnih(iz njegovog ugla) susreta, kao da je nešto kliknulo, policajac je pozove da izađu. Iako je sve ukazivalo na srećan kraj, priča nas odvede na nešto neočekivano.
On dobije pismo. Da li ga otvori? Opet ne, ali ne zadugo, nakon što ga je bacio i ono se nakvaslo. On ga otvori. U pismu je bila salvetica na kojoj je bila nacrtana karata sa izbledelim odredištem, ali datumom koji pokazuje tačno godinu dana od trenutnog.
Godinu dana kasnije vidimo neverovatnu promenu likova. Policajac je postao gazda kioska, a radnica je postala stjuardesa. Ona prihvata njegovu umrljanu kartu koja sada ima odredište: gde god me povedeš.
Ovaj film je poput zbirke kineskih poslovica o vremenu. Iz prve priče vidimo da je sve prolazno i da sve ima rok trajnja, poput konzervi dok iz druge shvatamo da vreme liči sve. Takođe nam šalje jasnu poruku da moramo da prihvatimo trenutak i sadašnjost kakva jeste i da uvek stremimo napred ka budućnosti. Jer nikad ne znamo šta nas čeka u pismu.
SNIMANJE I MONTAŽA
Ovaj film obiluje neverovatnim kadrovima. Od jasnog prikazivanja okruženja u kome se dešava radanja, do vrlo veštog vizualnog objašnjavanja emotivnih okolnosti same priče.
Za mene su vrlo interesante akcione scene i kadrovi jurnjave, koji su prikazani vrlo mutnom slikom i kadrovima koji uopšte ne idu glatko. Za današnje vreme gde se takvi kadrovi snimaju da budu vrlo glatki, oštri i precizni. Ovaj film je kod mene istinski probudio osećaj neizvesnosti i prave drame.
Shodno emocijama pojedinih likova tako se i paleta boja menjala u kadrovima. U prvom delu kad god bi videli, glavnog lika plaeta bi bila dosta plava, odnosno dosta hladna. A glavnu junakinju iz prvog dela prati neka mračna atmosfera. A u drugom delu devojku uvek prate vedre i tople boje, kakva je i ona sama.
Takođe imamo kadrove koji su usporeni, koji dodatno naglasavaju unutrašnje stanje drugog policajci. Tu su i kadrovi koji su snimani stop-motion tehnikom, s tim da svi brzo prolaze, a glavni lik polako otpija svoju kafu.
U scenama koje odišu usamljenošću pada kiša, što je poput katalizatora za pojačavanje dojma usamljenosti.
Sve u svemu, mislim da na Istoku ljudi mnogo drugačije doživljavaju kinematografiju, i bave se suptilnim detaljima koji zaista nesvesno mogu da pojačaju dojam emocija i doživljaj celokupne priče, odnosno filma.
GLUMA
U glumačkim radionicama kroz koje sam prošao je bila reč o tome da li se veruje glumcu u ono što radi, kaže i doživljava. Shodno tome, dok gledam filmove, uvek mi to pitanje prođe kroz glavu. Da li sam verovao glumcima u ovom filmu? Jesam! Naravno nekima više, a nekima manje.
Ekipi iz prve priče verovao sam manje. Da li je razlog tome što sam manje vremena proveo sa tim likovima, ili jednostavno je to moglo bolje da se odigra. Zaista, nisam siguran. Ipak mislim da i nisu bili užasni. Da me nisu uveli u priču nikada ne bi ni odgledao film do kraja.
Glumcima iz drugog dela verujem potpuno. Zapravo nemaju previše teksta ali u svakom nemom postupku mi dobijamo i više nego dovoljno informacija. Kroz njem bistar i oštar pogled vidmo da je spremna na sve. A opet kad je uhvati u njegovom stanu, osećamo
ogromnu dozu nelagodnosti i to sve sa minimalno teksta. Kod njega je toliko jasna promena od jednog zbunjenog i izgubljenog policajca to pravog preduzimača. Kao da je stvarno proživeo taj život. I toliko jasno daje znak da je sve shvatio dok sedi sam u izlogu, da jednostavno gledaocu izmami osmeh na lice.
NEŠTO ZA KRAJ
Zapravo meni je ovo privi ovakav tekst za koji sam se odlučio svojevoljno da napišem. I iskreno sam sretan. Iskreno sam mislio da će mi trebati mnogo manje vremena da napišem sve ovo. Nadam se da će da vam se svidi tekst. A kvalitet posle ovog prvenca može da bude samo bolji. Kad sam preživeo ovo vatreno krštenje, sigurno ću napisati još dosta.
Da li ste gledali ovaj film, ako niste da li ćete ga gledati? Da li se slažete sa mojom analizom? Hajde da diskutujemo. Pišite u komentaru ili se javite na insta. @detailsthroughmyeyes
Comments