Prethodnih meseci veliku popularnost stekli su mnogobrojni testovi ličnosti na internetu. Ovi testovi mogu da nam pomognu da razumemo ko smo, ali u njihove rezultate uvek treba sumnjati. Savršen test ličnosti idalje ne postoji. Neki od ovih testova se sve češće koriste pri zapošljavanju, kao i pri donošenju odluka o pojednicima. Ali tu postoji caka. Većina tih testova je samo na prvi pogled kvalitetna. U ovom članku govorićemo o njima, zašto su dobri, a zašto loši.
Myers - Briggs Type Indicator (MBTI)
Većina vas je verovatno upoznata sa tim testom. Odgovorite na nekoliko desetina pitanja i dobijete odgovor kojoj od 16 ličnosti vi pripadate. I na papiru sve deluje savršeno.
Test su napravile majka i ćerka, obe bez završenih studija psihologije po ideji Karla Junga da je svaka ličnost jedinstvena. One su želele da odrede vrednosti svake osobe na skali i tako predstave ljudima u koju kategoriju oni spadaju. Međutim nemoguće je definisati ličnost na taj način. MBTI test je isključiv, odnosno daje usko definisane rezultate na osnovu vaših odgovora. Na tom testu je nemoguće biti i introvertan i ekstrovertan, ili i intuitivan i misliti kritički.
Do veće popularnosti test je došao zbog dva faktora. Prvi faktor je taj da ljudi vole da bude kategorisani, odnosno delovi neke grupe. Drugi faktor je činjenica da u rezultatu testa niko ne dobija negativne rezultate, i zbog toga je veoma dopadljiv masi.
Što se zabave i zadovoljsta ispunjavanja testa tiče MBTI je verovatno jedan od najboljih testova, šta objašnjava enorman broj korisnika, ali sa naučne strane je prilično loš i neefikasan.
Dominance, influence, steadiness, consciousness test (DISC)
DISC je takođe veoma rasprostranjen etst ličnosti koji nalazi najveću primenu pri zapošljavanju. Njega navodno koristi veliki broj svetskih kompanija kako bi odredili koji zaposleni najbolje radi koji posao.
Na prvi pogled i ovaj test deluje neverovatno precizno. Ali nailazi na isto problem kao i MBTI, odnosno na problem preteranog polariteta i izričitih jedinstvenih odgovora. Ali ne u toj meri kao MBTI.
Ovaj test su kreirali psiholozi, sa idejom da četiri bitna faktora kod ličnosti procentualno predstave i da na taj način dobiju više informacija o osobi. I sa time je na prvi pogled sve u redu. Test je dobar ako ga rešavamo za sebe. Može nam dosta pomoći u razumevanju nekih naših podsvesnih motiva, ali ne previše detaljno. Bitan faktor je ko kreira test, zato što je gotovo svaki DISC test drugačiji.
Jedini veći problem sa ovim testom su isključivi odgovori DA ili NE, kao i primoravanje da od više ponuđenih odgovora izaberete samo jedan. Tako je rekao H. Warfield koji se bavi ovim testovima već 30 godina.
Okvirno test je interesantan, ne drži pažnju kao MBTI ali može da ubije vreme, a i naučno je na boljoj poziciji od MBTI testa.
Eysenck Personality Test (EPI)
Ovaj test se veoma razlikuje od drugih, i dopunjava ono šta im fali, ali takođe ispušta jednu veoma bitnu stakvu. I ovaj test, kao i oni prethodni, daje nam odgovore o našoj ličnosti na osnovu pitanja, mađutim rezultati nisu polarizovani, odnosno isključivi, i međusobne nemaju uticaj jedni na druge. To može biti dobro i loše u isto vreme.
Test su sastavili braća Eysenck, obojica su psiholozi po profesiji, i njihove test pored introvertnosti i ekstrovertnosti i još par detalja o našoj ličnosti daje informaciju o tome koliko često lažemo da bismo bili društveno prihvaćeniji.
Međutim velika greška ovog testa je ta što su odgovori na pitanja isključivo da ili ne, nema dubine koja je potrebn ada bi se preciznije definisala ličnost. Ali je od svih gore navedenih testova ovaj definitivno najprecizniji i daje najtačnije rezultate. Međutim može biti veoma dosadno raditi ga. A sada pslednji test o kojem ćemo govoriti.
Minnesota Multiphasic Personality Inventory (MMPI)
Kao najsloženiji i najraznovrsniji test na listi nalazi se MMPI. Veoma je detaljan, ali preciznosnot rezultata nije toliko dobra, kao i kod svih drugih testova.
Ovaj test se sastoji od više od 500 pitanja sa DA/NE odgovorima, i opisuje vam vas same po pitanju depresije, paranoje, histerije, introvertnosti i ekstrovertnosti, i još mnogo toga.
Test je nastao na Univerzitetu u Minesoti kako bi se odredilo mentalno stanje odraslih ljudi, i kako bismo se bolje upoznali sa osobom pre nego je zapravo upoznamo. Test pokriva puno oblasti, i zbog toga možda gubi na preciznosti. Odogovri su međusobno povezani, i utiču jedni na druge, i tako i na konačan rezultat. U psihološkim krugovima ovaj test polako zastareva, ali je idalje dobro prihvaćen.
Verdict
Ovo su samo neki od popularnijih testova ličnosti koji postoje, i iako nisu savršeni daju nam neke odgovore o tome ko smo i šta smo zapravo. Teraju nas da se udubimo i shvatimo nesvesne delove sebe do one mere do koje to možemo.
Comments