U zemlji stereotipa i predrasuda u kakvoj živimo, manjinske grupe društva su oduvek bile marginalizovane, “stavljane pod tepih” i o njima se javno govorilo onda kada je prekopotrebno i nezaobilazno. A kada dođe do toga da se priča o nekoj, još uvek tabu temi, ona se i dalje potiskuje do minimuma koji je zaista nužan, ali se vremenom zapostavi i ostane se nedorečen. Međutim, dođu vremena kada i ljudi iz senke društva ili, pak, “građani drugog reda”, osete da su njihova prava zanemarena i ugrožena, a da nemaju kome da se obrate, jer ne postoji nikakav pravni dokument koji to omogućava. Kao jedna od manjinskih grupa društva, LGBT+ populacija se u Srbiji godinama suočava sa različitim problemima i vrstama diskriminacija. Nakon legalizovanja i muške i ženske homoseksualnosti 1994. godine, zabrani govora mržnje na osnovu seksualne orijentacije u medijima sprovedene kroz Zakon o informisanju 2003. godine i zakona o zabrani diskriminacije donesenog 2009. koji, između ostalog, zabranjuje netoleranciju na osnovu seksualne orijentacije, istopolni parovi dolaze do problema koji je bio i najistaknutiji na paradama ponosa – legalnog sklapanja bračne zajednice, što je vrlo aktuelna tema od kraja prošle godine. Uveliko se u okviru Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog vode debate na ovu temu. Do sada je održano nekoliko rasprava, predvođenih pomenutim Ministarstvom na čelu sa ministarkom Gordanom Čomić, čija je glavna tačka bio Nacrt ovog zakona, a diskutovalo se i o unapređenju, kao i samom sadržaju predloženog zakonskog rešenja. Učesnici dijaloga bili su narodni poslanici, predstavnici državnih organa i institucija, organizacija civilnog društva za prava LGBT+ zajednice, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja, kao I predstavnici nekih međunarodnih organizacija.
Prema izjavi ministarke Čomić, ovo je ljudsko-pravaški zakon, koji istopolnu zajednicu ne definiše kao brak, već kao oblik porodičnog života i ne zahteva izmene porodičnog zakona. Medjutim, supružnici bi bili u mogućnosti da naslede imovinu nakon smrti jednog od njih, da posete jedno drugo u bolnici ili u zatvoru i sl. Prema tome, partneri istopolnih zajednica nemaju prava na usvajanje deteta, što ne znači da toga neće biti u budućnosti, nakon analiza potencijalno donetog zakona, koji će, nadamo se, doći u skupštinu u junu.
Svoje mišljenje o ovome izneli su na debati i državni odbornici i civilni građani, a, kako se mnogima čini, prepreku na putu ka donošenju zakona predstavljaće poslanici tradicionalnih, pogotovo desničarskih struja u zemlji, koji se ne slažu sa ciljem ovih sednica. Na internetu postoje brojne peticije sa ciljem da podrže sklapanje zajednica istopolnih parova, ali je jedna od popularnijih u poslednjih nekoliko dana ona koja je protiv donošenja ove odluke i koju je potpisalo 212 srpskih intelektualaca, javnih ličnosti, pre svega vrlo uticajnih ljudi. Oni su naveli argumente kojima žele da opovrgnu načela Nacrta zakona o istopolnim partnerstvima, nudeći druge opcije, a koje će Ministarstvo i Skupština uzeti u obzir pri donošenju odluke. Drugu prepreku čini i Srpska pravoslavna crkva, koja je svih ovih godina bila uticajan posrednik homofobije, a koja takođe ne bi dala glas ovom zakonu, uprkos razumevanju potrebe za sklapanjem pomenutih zajednica, kako je istakao patrijarh Porfilije.
Na našoj instagram stranici postavljena je anketa u kojoj smo pitali mlade šta misle o ovoj temi. Oko 80% ispitanika smatra da pripadnici LGBT+ populacije zaslužuju ista prava kao I svi ostali građani i da Zakon o istopolnim partnerstvima treba uvesti. Njihov najčešći argument jeste da pravo na ljubav i slobodu izbora LGBT osoba nijednu drugu društvenu grupu ni na koji način ne ugrožava, a njima se donekle omogućava da postanu ravnopravni građani naše države. Ostalih 20% ipak nije za uvođenje ovog zakona i tvrde da bi takav potez ugrozio istorijske i verske tekovine na kojima počiva Srbija, te da njihov izbor ne treba promovisati u javnosti jer može da ima loš uticaj.
Ako se sumira sve do sada pomenuto, dolazi se do zaključka da, iako u našoj zemlji i dalje preovladava konzervativna klima, sve veći broj mladih ljudi, na kojima se i temelji budućnost, prihvata ljudske različitosti, kojih je oduvek bilo, a godinama su ostavljane po strani prikrivane različitim vladajućim ideologijama i pokretima. Došao je trenutak da se svi zajedno izborimo protiv predrasuda i omogućimo našem društvu da hrabro korača napred, jer jedino poštujući sebe možemo prihvatiti i druge.
Comments