Kao jedini član nacističke partije sahranjen na katoličkom groblju u Sionu kod Jerusalima, i čovek koji je za vreme holokausta spasio preko 1.000 jevreja od smrti. O njemu je snimljen film, pisane knjige, dodeljene su mu brojne nagrade za hrabrost.
Mladost
Rođen na današnji dan 1908. godine u tadašnjoj Austrougarskoj. O njegovom detisnjstvu se ne zna puno. Po završetku školovanja radio je kao prodavac, a sa 20 godina oženio je Emili Pelcl, ćerku imućnog farmera. Tokom velike depresije često je menjao posao. Trudio se da osnuje svoj biznis ali bi svaki put bankrotirao. Ipak to nije imalo veliki uticaj na njegov životni put. Godine 1935. krenuo je da se meša u politiku i pridružio se separatističkoj partiji. U julu 1938. osuđen je za špijunažu i zatvoren, ali je bio izbavljen nedugo zatim, nakon stupanja Minhenskog sporazuma na snagu. Naredne godine pridružio se nacističkoj partiji.
Drugi svetski rat
Nakon invazije Poljske Šindler je na upravljanje dobio jednu fabriku. Još od tada počeo je da zapošljava Jevreje uz pomoć svog računovođe. Uprkos njegovom pomaganju Jevrejima bio je voljen od strane SS oficira i ostalih članova nacističke parije. Veruje se da je u početku birao Jevreje jer su bili jeftina radna snaga ali nakon jednom masakra u Krakovskom getu je promenio mišljenje i počeo da pomaže ,,Šindlerovim Jevrejima'' kako su ih kasnije nazivali. Šindler se prema jevrejima nosio sa poštovanjem, bez vikanja i zlostavljanja. Imali su sva ljudska i religiozna prava, za vreme pauza čitali su stihove iz Tore i molili se, a na kraju Šabata bi pevali i pričali priče iz jevrejske istorije. Bio je hapšen tri puta zbog kršenja Ninberških zakona, odnosno trgovine na crno, ali nikad nije došlo do suđenja zbog njegovog statusa i podmićivanja. Kako su se Sovjeti približavali i prodirali sve dublje u Poljsku Hitler je naredio da se sve fabrike koje za cilj nemaju pravljenje oružja zatvore. Šindlerova fabbrika našla se pred zatvaranjem a njegovi radnici pred sigurnom smrću. Šindler je ipak uspeo da ubedi SS oficire da se njegovi radnici prebacu u drugu fabriku u Brenjenecu i tamo rade na pravljenju protivtenkovskih mina. Tako je Šindler uspeo da spasi oko 1.200 jevreja.
Posleratni period
Po završetku rata preselio se u Austriju a kasnije u Minhen. Šindler je svoje ogromno bogatstvo izgubio još za vreme rata kada je na crnom tržisštu kupovao hranu, odeću i ostale namirnice za jevreje koji su radili u njegovim fabrikama. Ponovo se našao u siromaštvu i počeo da prima pomoć različitih jevrejskih organizacija. Godine 1948. preselio se u Argenitinu sa ciljem da se tamo ponovo obogati, međutim biznis nije bio dovoljno dobar i deset godina kasnije vratio se u nemačku. Godinu dana ranije se razišao sa svojom ženom koja je najverovatnije ostala u Argentini. Do 1968. godine svi njegovi pokušaji biznisa su propadali, a on je obeshrabren ostao da prima malu penziju u svom stanu u Frankfurtu na Majni.
Smrt
Njegov kasniji život bio je veoma težak . Živeo je sa prijateljima koji su ga uglavnom izdržavali. Bio je veoma bolestan poslednjih godina svog života, a 1974. godine odveden je u bolnicu zbog srčanih problema. Nakon mesec dana u bolnici preminuo je 9 oktobra 1974. godine. Po svojoj želji sahranjen je u Jerusalimu, kao jedini član nacističke partije koji je imao tu čast. Zbog svojih dela bio je nagrađen jednom od najređih nagrada koje dodeljuje jevjreska država ,,Pravednik među nacijama''. Na njegovom grobu u Jerusalimu nalaze se kamenčići koje su jevreji ostavljali tu u njegovu čast.
Comments