vlasnici slike IMDb
Bivši predsednik SR Jugoslavije, aktivni političar, po nekima vođa Srba i junak, a za druge izdajica i nasilnik. Svi ovi epiteti mogu da se pridruže jednom čoveku, čoveku koji više nije sa naam, ali se njegov uticaj idalje primećuje gde god se okrenemo. I iako će se tek za nedelju dana obeležiti godišnjica njegove smrti danas je ličnost dana zbog serije o njegovim poslednjim danima na mestu predsednika Jugoslavije. U narednom postu koji će biti okačen kasnije danas još malo ćemo pričati o njemu.
Rođen 20. avgusta 1941. godine u Požarevcu u kući učenih ljudi od malog slobe se očekivalo puno. S krajem drugog svetskog rata otac napušta porodicu i njegova majka Stanislava ostaje da brine o kući. Godine 1959. kao gimnazijalac primljen je u savez komunista Jugoslavije, i brzo se dizao kroz rangove. Nekoliko godina kasnije 1963. predložio je da se tadašnja FSRJ preimenuje u SFRJ da bi se istakao socijalistički motiv, kako je i bilo. Dve godine nakon toga oženio se Mirjanom Marković koja je celog života podržavala svog muža u svemu, a pogotovo u politici. Završio je Pravni fakultet sa veoma visokim prosekom, i pobeđuje na takmičenju u govorništvu. Već tada se znalo da će postati nešto. Početkom 80-ih odlazi u Njujork kao predstavnik ,,Beobanke''.
Godine 1983 napustio je život biznismena i posvetio se politici. Zbog svog velikog talenta za govorništvo, ali i grube prirode njegov politički uspon bio je veoma brz. Samo tri godine od početka svoje političke karijere postao je predsednik SKJ (saveza komunista Jugoslavije), kao i član predsedništva SR Srbije. Priča o tome kako je Milošević postao heroj započela je već naredne godine. Godine 1987. gotovo prislino naterali su ga da ode na Kosovo. Bilo je poznato da nije veliki ljubitelj ruralnih mesta, pogotovo Kosova, ali je ipak otišao. Kao gradski birokrata nije bio spreman na ono šta će ga zateći na jugu. Na velikom skupu pod uticajem mase na opasku jednog radnika da ih tuku izgovorio je svoju čuvenu rečenicu ,,Niko ne sme da vas bije!''. Tom rečenicom ovaj gradski birokrata postao je heroj svih domoljubivih Srba ne samo sa prostora KiM već i cele Srbije. Miloševićev uspon ka vlasti se tada dodatno ubrzao. Narednih godina komunisti su težili da očuvaju stabilnost i na sve moguće pozicije postave svoje ljude. Godine 1989. Milošević je postao predsednik predsedništva SR Srbije. Tada je u očima istih onih domoljuba postao još veći heroj. Na govoru održanom na Gazimestanu video se kraj komunističke i početak nacionalističke politike na teritoriji Srbije (Pročitajte ili poslušajte taj govor, veoma je interesantan). Još 1990. videlo se da će ostatak veka biti veoma turbolentan za ceo Balkan. Donet je novi ustav, pojačano vojno prisustvo u Sloveniji i na Kosovu, a u Decembru Milošević je izabran za predsednika SR Srbije. O početku raspada, kao i samom raspadu neću previše pričati ovdem ali bitno je da je Milošević svojom veoma lošom politikom dodatno narušio već krhke odnose naroda Jugoslavije, a to se oseća i danas. Ostatak 90-ih obeležili su ratovi, nezabeležena inflancija, protesti studenata, radnika, pookušaji rušenja režima itd. Na izborima 2000. sa početkom novog milenijuma došlo je do preokreta. Delovalo je da će Milošević izgubiti, a ono što je ostalo od Jugoslavije uzdići iz senke starog režima. Međutim samo poraz na izborima nije bio dovoljan za Miloševića. Masovne demostracije koje su trajale još od kraja 90-ih produžile su se produžile i drastično ojačale nakon izbora 2000. godine. I to je potrajalo do 5. oktobra. DOS, Otpor, i svi drugi protivnici režima sjatili su se u Beograd i nakon danonoćnog protestovanja stali na kraj diktaturi tok nazovi socijalizma.
Već naredne godine, 1. aprila biva uhapšen na osnovu zloupotrebe položaja, genocida, saučesništva u genocidu, deportacija, ubistava, progona na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi; nehumana dela/prisilno premeštanje; istrebljenje; zatočenje; mučenje; hotimično lišavanje života; protivpravno zatočenje; hotimično nanošenje velike patnje; protivpravne deportacije ili premeštanja; uništavanje i oduzimanje imovine širokih razmera koje nije opravdano vojnom nuždom, a izvedeno je protivpravno i bezobzirno; okrutno postupanje; pljačku javne ili privatne imovine; napade na civile; uništavanje ili hotimično nanošenje štete istorijskim spomenicima i ustanovama namenjenim obrazovanju i religiji; protivpravne napade na civilne objekte; hotimično nanošenje velike patnje, zobg čega mu se i sudi. Tokom svog boravka u Hagu njegovo zdravstveno stanje se pogoršava. Neke njegove pristalice verovale su da ga truju i da žele da ga vide mrtvog. preminuo je 11 aprila 2006. godine a po zahtevu njegovog advokata obdukciji su prisustvovala i dva srpska lekara.
Comments