Svake godine na ovaj dan bavim se istraživanjem i prosleđivanjem određenih činjenica vezanih za bombardovanje. Iako nisam bio rođen, a ni u planu, uspeo sam da kroz par godina prikupim više nego dovoljno informacija o ovoj temi da se osećam veoma samouvereno da ih podelim i u ovoj formi. Ali da se podsetimo šta se to tako bitno desilo na današnji dan. NATO snage su bez dozvole UN otpočele ofanzivu na tadašnjom Jugoslavijom zbog visokih tenzija i gotovo ratnog stanja na Kosovu. Ako ste zainteresovani mogu pisati kako je došlo do toga ali da ne skrećemo sada sa teme. Dakle, NATO je otpočeo operaciju ,,Allied Force'', odnosno Milosrdni anđeo. Stradalo je preko 1.000 Srba, srpska ekonomija bila je uništena, kao i vojna i civilna infrastruktura. Korišćeno je oružje koje po nekima nije bio dozvoljeno za upotrebu. Tokom tih 78 dana Srbija je uspela da opstane jedinstvena, i da po završetku operacije obnovi šta je mogla.
Pitali smo Vas šta vi mislite o svemu ovome, to jest da li mislite da ste dobro informisani (gde većina misli da je dobro informisana), da li mislite da je operacija bila opravdana, da li mislite da je bombardovanje osiromašenim uranijumom štetno po zdravlje, kao i koje je pobedio. I dobili smo puno odgovora. Ovaj članak će pokušati da odstrani zabune, predstavi činjenice iz različitih uglova, i celokupnu akciju sagleda na što detaljniji način.
Da li je bilo opravdano
Sa koje god strane dolazili, i kakva god uverenja imali ne možete reći da je bilo kakva upotreba sile, u bilo kojoj situaciji, adekvatan odgovor. Sa tom idejom se slaže preko 95% naših ispitanika. Ali sagledajmo i mišljenje ovih 5%. Njihova ideja verovatno dolazi iz činjenice da je bilo vrlo teško sprečiti još veće krvoproliće na Kosovu. Oni agresiju vide kao manje zlo u globalu. Šta ima smisla kada se pogleda iz tog ugla, ali ne možemo da tvrdimo da je to ispravno. Ja, kao i ceo tim, stojimo iza toga da je intervencija takvih razmera neopravdana, i da je sigurno postojalo bolje rešenje. Ali o tome možemo samo polemisati.
Osiromašeni uranijum
Ovo je moja lično omiljena tema za razgovor kada je u pitanju bombardovanje. I dok je velika većina, oko 85% Vas reklo da misli da je osiromašeni uranijum (Uranijum D-38) štetan po zdravlje, ovim paragrafom ću probati da vas razuverim. Naime, kada većina ljudi čuje za osiromašeni uranijum pomisli da je to još gore od neosiromašenog uranijuma, a priča je zapravo obrnuta. Uranijum 238 koji se koristi u vojne svrhe ima veoma veliku gustinu, šta ga čini veoma efikasnim za probijanje bunkera, okopla i slično. To ga takođe čini jakim zaštitnikom od drugih granata koje imaju manju gustinu, i zbog toga se koristi u izradi Abrams amerčkih tenkova. Niko do sada nije zabeležio smrtni slučaj nekog od vojnika koji su se nalazili u blizini tih tenkova. Ali to nije sve. Uranijum 238 se najviše koristi zbog ometanja signala, i to je razlog zašto je bacan na strateške pozicije na Kosovu i jugu Srbije Takođe polu život U-238 je preko 4.5 milijardi godina. To u prevodu znači da će tek za 4.5 milijardi godina ispustiti polovinu svojih atoma, i time upola smanjiti svoju radioaktivnost. On poseduje visok nivo opasnosti samo ukoliko se unese direktno u telo, i to u malo većoj dozi, jer njegovi slabi alfa zraci ne mogu da naude osobi drugačije. Tako da, da jeste opasan po zdravlje ali način na koji je korišćen nije opasan.
A ko je pobedio
Ovo je takođe zanimljiva tema za diskusiju. U anketi koju smo radili stavili smo mogućnost da se ne odabere niko, i ta opcija dobila je najviše glasova, skoro 90%. Mešutim ostatak glasova pripisan je srpskoj pobedi, i dok podržavam entuzijazam moram kritikovati to verovanje. Ako već mora da se biram pobednik, to nikako nismo mi. Izgubli smo sjajne pilote, generale, vojnu ali i ciilnu infrastrukturu, Novi Sad bio je odsečen od sveta, bile su potrebne godine da se ekonomija vrati na pravo mesto, da bi je neki kasnije ponovo srozali. A šta je NATO izgubio. Oko 20 do 40 aviona i par pilota... Jeste, bili smo heroji, izdržali smo napade i nismo se predali tako da zvaničnog pobenika nije bilo, ali gledajući na duže staze oni su profitirali, a mi smo ostali neverovatno osakaćeni. Razdvojili su nas, okrenuli nas jedne protiv drugih, i idalje kapitalizuju od toga. Nemoguće je predstaviti koliko smo toga mi izgubili, i idalje misliti da smo mi pobedili. Naša pobeda će se videti tek kad pređemo preko toga, ali ne zaboravimo šta se desilo.
Finalna reč
Svaki Srbin ima neko svoje mišljenje i viđenje onog šta se desilo 24. marta 1999. godine. I svaki Srbin ima puno pravo da krivi NATO za sve šta se desilo. Ali trebamo se zapitati šta je zapravo dovelo do toga. Trebamo shavatiti da nije sve to samo njihova krivica, već su delimično krivi i neki akteri sa naših prostora. A dok su se oni krili sa i zavađivali narod junaci poput Milenka Pavlovića gubili su živote. Trebamo kriviti NATO jer upotreba sile nikada nije odgovor, ali trebamo kriviti i naše ,,patriote'' koji su doveli do netrpeljivosti i mržnje. Mi samo kujemo svoju sudbinu, ali i slavimo pogrešne ljude. Za heroje uzimamo kukavice, a prave heroje zaboravljamo. Na nama je da se ništa slično nikad ne ponovi, ali ni da se ono šta se desilo ne zaboravi; ali treba da se oprosti.
Comentarios