Razlog za prihvatanje transrodnih identiteta (posebno onih s kojima niste upoznati)

U osnovi postoji beskonačan broj razloga za prihvatanje svrhe identifikacije pojedinca iz

perspektive roda. I akademici, i naučnici, i istoričari razumeju razlike između pola i roda. U suštini, pol ima biološku konotaciju, ali nema stvarnog uticaja na naše interakcije na

društvenom i kulturnom nivou. Kulturna ideja onoga što je (ili nije) muškarac, u velikoj se meri menja od kulture do kulture, što ukazuje da pol zaista ne znači ništa što se tiče lične identifikacije. Jasno je da klasifikacija muškarca i žene nije nužno bila naučna , jer bilo koja kultura pre 1900-ih nije imala pojma o specifičnostima genetike, no ipak su uspeli da klasifikuju muškarca ili ženu. U stvarnosti, legitimitet onoga što muškarca čini ili ne čini muškarcem zaista proizlazi iz društvenog prihvatanja.

Recimo da ne verujete ni reči koju sam upravo rekao. Još uvek možete verovati da lažem,

ili da sam samo milenijalac koji ne želi da mu se povrede osećanja. Čak i ako verujete u bilo koju od tih stvari, još uvek nema razloga za odbacivanje ili izrugivanje transrodnih osoba zbog izbora identiteta. U apsolutno najlošijem scenariju, najgori put kojim biste i dalje mogli ići, a koji je još uvek human po pitanju transrodnosti, je apatija. Znači da nema razloga brinuti se o tome šta pojedinac odabere da bi se identifikovao, jer im to samo pomaže i nema uticaja na vas. Uobičajeni argumenti protiv prihvatanja rodnih identiteta mogu se lako adresirati i shvatiti ili kao dezinformacije ili kao svesna zlonamernost. Procena ovih argumenata važna je za razumevanje zašto je prihvatanje (ako ne i nedostatak odbijanja) neophodno za zdravlje transrodnih individua, kao i zajednice u celini. Verovatno najčešći argument koji sam čuo u vezi s transrodnom temom u savremenoj politici je "naučni" argument o tome koliko je neprirodno da se neko identifikuje kao transrodan ili na neki drugi način koji je izvan binarnog rodnog sistema. Ovo je zapanjujuće lažno i nema smisla.

Za početak više glavnih medicinskih ustanova priznaju transrodnost i druge nebinarne indetitete kao legitimne, poput Svetske Zdravstvene Organizacije, Američkog Zdravstvenog Udruženja, Američkog Psihijatrijskog Instituta i mnogih drugih.

Čak i bez poziva na autoritet, ispitajmo ulogu koju je rod igrao u prošlim vekovima

čovečanstva kako bismo ga shvatili kao spektar koji je društveno razvijen, a ne kao

empirijski model koji moramo strogo podržavati. Ranije kulture u svojoj mitologiji prikazuju ,,cross-dressing&quot'' i druge metode odbacivanja rodne binarnosti kao što su grčka, hinduistička i nordijska religija. Grčka boginja mudrosti Atina često se prikazuje kao muškarac kada daje savete istraživačima kako je zapisano u Odiseji, iako je tradicionalno ženska boginja.

Veruje se da su se određeni pratioci hinduske boginje Krišne presvlačili u žensku odeću kako bi joj pokazali odanost. U nordijskoj mitologiji, bog varalica Loki istovremeno je otac Heli, Fenriru i Jörmungandru, ali je i majka Sleipnira zbog njegove sposobnosti promene oblika. Nadalje, u većini kultura postoji praksa neprihvatanja ideje o strogom binarnom rodu. Prema zapadnjačkim standardima, tradicionalni škotski kilt ili japanski kimono nesumnjivo bi se okarakterisali kao ženski, no obe kulture su odelo koristile na jednostran način (u primjeru kilta, muškarci su ih nosili tokom određenog vremenskog perioda kako bi pokazali muškost preko nabrane suknje). Jasno je da istorijski zapisi o kulturama pokazuju da se u apsolutno najgorem scenariju ideja roda ne primenjuje jednoliko na sve ljude u svim kulturama.

Drugi najčešći argument je omalovažavanje identiteta ili, u osnovi, šala ,,napadačkog helikoptera'', odnosno identifikacija sa neživim objektom. To se obično odnosi i na one koji prave šale o tome ,,;šta ako bih želeo promeniti svoju rasu / visinu / starost itd. jer se tako identifikujem''. Još jednom, ovaj komentar je ili neinformisan ili neinteligentan, zavisno o nameri komentatora. Moramo shvatiti da druge društvene tvorevine zapravo imaju načine za dokazivanje, poput mase koja se dokazuje gravitacijskom teorijom (telesna težina se ne može predstaviti drugačija nego što jeste), starost se dokazuje biološkom degradacijom (i ne može se predstaviti drugačija nego što jeste) ili kolokvijalno slaganje oko merenja, osim u slučaju Amerikanaca i njihovog imperijalnog sistema merenja. U stvarnosti, ovaj komentar nije argument, već je laka poenta nasilnicima da pokušaju održati ograničenja postavljena na nebinarne i transrodne osobe.

Pravo pitanje koje bi sebi trebalo da postavite kad god vam se obraća osoba koja prisvaja bilo koju vrstu rodne neskladnosti je jednostavno. Utiče li ovo na moj život na bilo koji način? Ako postoji legitiman način na koji pojedinac može pokazati kako odluka nezavisnog i autonomnog bića da prisvoji drugu zamenicu ili promeni odeću kako bi se bolje osećala, uistinu utiče na nekoga drugog, tada dijalog može započeti o tome šta bi ili ne bi trebalo učiniti. Problem je u tome što ta situacija ne postoji. Direktno rečeno, svaki put kad je neko uvređen ili ogorčen zbog nečije promene roda, to nema uticaja na njegov život. Međutim, to znatno utiče na osobu koja to pokušava da uradi. Društveni uslovi diktiraju naše blagostanje i dok ne budemo mogli da napredujemo kao društvo prema prihvatanju, poštovanju i ljubavi prema bližnjima (pogotovo kad su oni u burnim vremenima), borba za jednakost i pojedinačne slobode će se nastaviti. Pitanje je samo ko će biti deo te borbe, a ko će biti posmatrač nepravde nametnute svojim bližnjima.

Istorija će zapamtiti one koji su zatvarali oči pred nepravdom bez mnogo razlike u odnosu na agresivne protivnike. U cilju progresa, slobode i egzistencije neophodno je prihvatanje transrodnih identiteta (posebno onih s kojima niste upoznati).