„Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koje osvetljava naš put kroz život i vodi nas u budućnost punu večne slave.“ - reči su našeg velikog Mihajla Pupina, jednog od mnogih koji su upamćeni kao značajni Srbi koji su doprineli razvoju nauke i tehnike negde u svetu. „Vi ste svet“ naziv je kampanje pokrenute od strane američke ambasade u Srbiji 2018. povodom stogodišnjice od kada se srpska zastava vijorila na Beloj kući. Američki predsednik Vudro Vilson bio je veoma naklonjen srpskom narodu i zalagao se za obnovu nezavisne srpske države i njen izlaz na more. Pri kraju Prvog svetskog rata, Vilson je, dirnut srpskim ogromnim žrtvama i herojstvu vojnika, izrazio divljenje „odvažnom srpskom narodu" koji je, „zbog ljubavi prema slobodi, krenuo u borbu protiv znatno nadmoćnijeg neprijatelja". Saopštenje predsednika SAD-a je tog 28. jula 1918, tačno 4 godine od početka Velikog rata, objavljeno u svim uticajnim dnevnim novinama i pročitano je u svim crkvama, ali, možda najvažnije, srpska zastava se, kao prva strana zastava u istoriji, zavijorila tog dana na Beloj kući i svim američkim javnim institucijama. I u Beogradu i u Vašingtonu su u čast 100 godina od ovog istorijski vrlo važnog dana za odnose Srbije i SAD-a održni skupovi predstavnika vlasti, između ostalog ministra spoljnih poslova Srbije, Ivice Dačića i ambasadora Sjedinjnih Država u Srbiji, Kajla Skota.
Mi smo svet – tako prolazni, a tako večni. Svi mi smo samo jedna kratkotrajna iskrica postojanja u svemiru, a neki od nas učinili su nepojmljivo, otišli korak ispred limita stvarnosti, učinili da njihova imena budu trajno zapamćena svojim delima koja su čovečanstvu pokazala put ka budućnosti. „Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo“ – čuvene reči Nila Armstronga, astronauta koji je prvi kročio na Mesec u još čuvenijoj misiji Apolo 11 sa još dvojicom kolega, Edvinom Bazom Oldrinom i Majklom Kolinsom. Iza te misije je stajalo još 400.000 umova i parova sićušnih ruku, među kojima su bili i neki od naših. Sedmorica inženjera srpskog porekla radili su neposredno zajedno tokom ove, ali i skoro svih pređašnjih i narednih Apolo misija. Sebe, malu grupu velikih umova, čiji je rad bio ključan u misiji, nazivali su „Srpskim Apolo sedam“. Među njima su bili Milojko Vucelić, David Vujić, Milisav Šurbatović, Danilo Bojić, Slavoljub Vujić, Pavle Dujić, Pavle Galović. U okviru ove celokupne organizacije američke ambasade snimljen je niz kratkih filmova na ovu temu, u kojima govori David Vujić, jedini živ od ove sedmorke. U filmovima priča o svojim kolegama, njihovoj saradnji, okupljanjima, kao i o samoj misiji i konstrukciji Apolo letelice. Povodom 50 godina sletanja Apola 11 na Mesec održao je predavanje u Beogradu, u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, 19. jula 2019. godine.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
David Vujić rođen je u Midlendu, Pelnsilvaniji u srpskoj porodici oca Mitra, koji je u SAD došao iz sela Okučani pre Prvog svetskog rata, i majke Milke koja je emigrirala u Sjedinjene Države iz mesta Glina. Njegov otac postarao se da David nauči srpski i ćirilicu, da nikada ne zaboravi svoje poreklo i da u životu teži ka velikim delima kako bi svoje kolege, prijatelje i rodbinu iz Srbije učinio ponosnim. Neko vreme radio je za američku vladu, gde je bio član profesionalnog tima za Bezbednosne procene u vojnim konstrukcijama. Po napuštanju Bele kuće, bio je izvršni director za državna pitanja u više avio-kompanija. Za vreme njegovog rada u Američkom vojnom vazduhoplovstvu upoznao je Pavla Dujića, još jednog člana “Srpskih Apolo sedam”, sa kojim je nekoliko godina kasnije, igrom slučaja, radio u NASA-i u misiji sletanja na Mesec. Svoj najveći doprinos u Apolo misiji dao je pri analizi tehničkih podataka u svim fazama preliminarne i kritične procene dizajna. U to vreme radio je za Harisona Stormsa, stručnjaka za aerodinamiku koji je servisni i kontrolni modul za Apolo letelice. Tokom rada na projektu Apolo, sprijateljio se sa Nilom Armstrongom i naučio ga nekoliko srpskih reči. Na Dan državnosti Srbije 15. februara 2020. godine, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je Vujića odlikovao Karađorđevom zvezdom prvog stepena.Vujić nije mogao da prisustvuje svečanosti dodele ordena, ali je uputio pismo zahvalnosti.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Milojko Vucelić rođen je u mestu Garešnica. Osnovnu školu i prvih sedam godina gimnazije, završio je u Bjelovaru. Gimnazijsku diplomu je stekao u Trećoj muškoj gimnaziji u Zagrebu. Godine 1954. završio je studije mašinstva na Mašinskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu. Za vreme studija je završio jedriličarski i pilotski kurs u Vazduhoplovnom centru u Vršcu. Potom je otišao u Nemačku gde je radio za Mercedes-Benz u Štutgartu, a zatim za Ford u Kelnu. Na predlog jednog NATO oficira, otišao je u Ameriku 1956. godine i zaposlio se u kompaniji Cessna Aircraft. Nakon Cesne, započinje rad u kompaniji North American Aviation, u kojoj radi kao projektant uređaja za spašavanje pilota iz aviona F-104 Starfighter i B-58 Hustler. Od 1962. godine uključuje se u rad programa Apolo, gde biva glavni inženjer i NASA-in ekvivalent direktora. Svojim najvažnijim podvigom smatrao je misiju Apolo 8, jer je njegova ideja da se dođe do Mesečeve orbite, a ne da se kruži samo unutar Zemljine uvažena i astronauti su se uspešno vratili. Tada je i nastala prva fotografija cele planete Zemlje koju je načinio čovek. Bliži se i 51. godišnjica od izgovaranja poznate rečenice „Okay, Houston.. we have a problem here!“, Džona Svajgerta, astronauta misije Apolo 13. Jedan od prvih koji je čuo prijavu problema kratkog spoja u letelici bio je upravo jedan od sedam veličanstvenih – Milojko Vucelić. Za njega se znalo da je on najbolje upoznat sa sistemima za kontrolu okruženja. Razgovarao je sa astronautima, smirio ih je, savetovao ih da sačuvaju što je moguće više kiseonika pri ponovnom ulasku. Kao rezultat toga, za ovo njegovo dostignuće, odlikovan je najvećim američkim građanskim ordenom, “Predsedničkom medaljom slobode” od strane tadašnjeg američkog predsednika Ričarda Niksona. Milojko Vucelić je bio Srbin koji je radio na svim Apolo misijama. Počeo je kao inženjer, nastavio kao menadžer i dalje napredovao u programu Apolo. Jedan od njegovih zadataka je bio i da predupredi moguće probleme koji se mogu javiti na letelicama. Zbog toga je bio poznat među kolegama i kao „Menadžer za probleme“. Preminuo je u mestu La Hoja u Kaliforniji 7. septembra 2012. godine.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Danilo Bojić rođen je 1926. u selu Lipovu kod Kolašina u imućnoj i uglednoj porodici oca Petra I majke Kate. Pred kraj Drugog svetskog rata, Danilo se, zajedno sa ocem Petrom, povlačio sa Jugoslovenskom vojskom u otadžbini prema Sloveniji, gde mu gine otac. Godine 1947. je završio Gimnaziju u Peći, a potom Mašinski fakultet u Zagrebu, kao student generacije sa prosečnom ocenom 10. Zbog političke nepodobnosti i pripadništva četničkom pokretu, nije bio u milosti komunističkog režima, niti mu je odobrena specilizacija u Rimu. Početkom 50-ih je ilegalno prebačen u Kanadu, odakle je emigrirao u Ameriku, i nastavio svoj naučni i profesionalni rad. Bio je odgovoran za čvrstoću rezervoara tečnog kiseonika i vodonika, a istorija astronautike će ga pamtiti kao jednog od konstruktora šatla „Orao“ kojim se, 20. jula 1969. godine Nil Armstrong spustio na Mesec. Redizajnirao je izlaz u slučaju opasnosti na svemirskoj letelici, čije je otvaranje koje je prvobitno trajalo 90 sekundi smanjio na 3 sekunde. Preminuo je 6. februara 2016. godine i počiva u porti crkve Sv. Đorđa na groblju San Gabrijel, a u njegovom sanduku sa njim počiva po njegovoj želji rodni srpski kamen iz Lipova.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Petar Galović je sin čuvenog predratnog generala Joakima Gajića koji je pre emigracije u SAD bio oficir u Kraljevoj vojsci Jugoslavije. U Americi je postao vrlo uspešan biznismen i vlasnik velike kompanije Alva Radio. Bio je deo „Srpskih Apolo 7“, grupe od sedam Srba koji su učestvovali u misiji Apolo 11 koja je spustila prvog čoveka na Mesec. Petar je radio kao inženjer zadužen za osmišljavanje i obezbeđivanje katapultnog sistema u svemirskim brodovima. Ovaj sistem je vrlo bitan za evakuaciju astronauta u slučaju nepredviđenih okolnosti i tokom samog vraćanja na Zemlju. I nakon prestanka rada na Apolo misiji, Galović je nastavio sa uspešnom karijerom a isticao se i kao veliki dobrotvor Srpske pravoslavne crkve i dinastije Karađorđević.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Pavle Dujić je tokom Drugog svetskog rata bio u Jugoslovenskoj vojsci u otadžbini a kada se rat završio, otišao je u SAD gde je vrlo brzo svojim znanjem impresionirao ljude iz NASA-e koji su ga regrutovali za misiju Apolo 11. On je bio inženjer zadužen za sistem distribucije električne energije na Apolo svemirskim brodovima tokom leta na Mesec.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Milisav Šurbatović rođen je 7. aprila 1915. u Srbiji, poreklom iz starog srpskog bratstva Šurbatovića iz mesta Čevo, iznad Nikšića. Najveći deo svog života proveo je u Los Anđelesu, a bio je šef inženjerske ekipe projekta Apolo 11 zadužen za spajanje i razdvajanje modula Apolo. Preminuo je u Los Anđelesu 23. aprila 1993. godine.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Slavoljub Vujić je rođen 1934. godine u rumunskom delu Banata, u mestu Feja samo 7 km od Jaše Tomić. Još u Poljoprivrednoj školi u Vršcu u prvom razredu počeo je da se bavi raketama, a tokom jednog eksperimentisanja stavio je preveliku količiu eksploziva, pa je i škola bila oštećena. Pozvali su mu roditelje, bio je pred isključenjem, ali mu je to donekle i dobro došlo jer su se tada već spremali za emigraciju u Ameriku. Uz Milojka Vucelića, Vujić je jedan od retkih ljudi koji je učestvovao na svim Apolo misijama.On je radio kao inženjer koji se bavio elektronskim uređajima i uzrokom prestanka njihovog rada.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
“Srpskih Apolo sedam” bili su veoma bliski, redovno su se čuli, pozivali se međusobno na slave i proslave Božića – bili su tipični američki Srbi, nikada ne zaboravivši svoje poreklo, običaje i osećali da ih to povezuje. Postali su veoma jedinstvena grupa pojedinaca, saradnici su ih poštovali, svi su želeli da rade sa njima, a oni su ostali dosledni svom umeću i nisu ih razočarali. Čak je i Nil Armstrong u svojoj poseti Beogradu 1969, na ručku sa Titom i Jovankom Broz, napravio zdravicu u kojoj je istakao doprinos srpskih Amerikanaca svemirskom programu.
Srpskih apolo 7 nisu ni bili svesni da su “sanjajući snove čitavog sveta” svojim danonoćnim radom i posvećenošću došli su do cilja koji je bio zajednički za još mnoštvo ljudi različitog porekla i doprineli ne samo sopstvenoj karijeri, niti zemlji u kojoj su radili ili iz koje potiču, već i celokupnom čovečanstvu. Ono što bismo trebali da naučimo od naše sedmorke iz svemira, a kako čika David/Dejvid kaže: “Nebo je granica” (ali i da je svaki plan ostvariv, sem pravilne upotrebe svih padeža u srpskom jeziku).
Comments