Zašto su veze u 21. veku toliko teške

Kroz godine romantične veze su se menjale, i naša percepcija ljubavi drastično se promenila. Sve to se pogotovo dešavalo prethodnih 20 do 30 godina, od kada smo mi mladi postali u neku ruku samostalniji. Međutim ta samostalnost je dovela do nekih od problema koji su se u međuvremenu pojavili. Ali prisetimo se prvo kako su veze izgledale kroz istoriju.

Istorija

Od davnina svetom je vladao patrijarhat. Svi znamo priče u kojima mladi princ ili vitez vidi prelepu devojku, zavoli je i oni žive srećno do kraja života. Daaa, to nije potpuna istina. Istinit je samo deo gde je princ/vitez dobijao tu prelepu devojku. Da dobijao. Tu nije bilo ljubavi ili bilo čega sličnog. Žene i devojke nosile su sa sobom porodično ime i time dizale ugled svoj verenicima. I to je bila njihova glavna uloga, pored rađanja dece. To je krenulo da se menja u 19. i 20. veku, kada je ljubav polako počela da preovladava. Međutim i tada je patrijarhat činio svoje i ta ljubav bi trajala kratko, i kasnije bi ponovo prerasla u zajednicu gde žena radi kućne poslove a muž dolazi kući umoran sa posla i bez volje za bilo kakvim interakcijama. Taj trend produžio se do nekog relativno skorijeg vremena. Vremena o kojem ćemo dalje pričati.

Normalno je da svako želi da bude tretiran sa poštovanjem, i da bude primećen, a pogotovo u bliskoj vezi sa drugom osobom. A iz toga proizilazi prvi problem.

Tvrdoglavost

Tvrdoglavost, želja za nekom vrstom hijararhije i kontrole uglavnom dovodi do mnogo većih problema. Sajt Psychogoly Today (PT) je jako lepo opisao ovu temu i inspirisao moje pisanje o ovome. Po njima, glavna želja ljudi u vezi je da budu jednaki i da šta važi za jednu osobu važi i za drugu. To sve na papiru deluje savršeno. U praksi je ipak malo drugačije.

Sigurno vam se barem nekad desilo da sa dragom osobom ne možete da se složite oko serije koju bist eda gledate. I to u početku ne deluje kao problem, ali nakon dužeg vremena zajedne sitnice poput te mogu izazvati rasprave, upravo iz te želje za hijarahijom koja se protivi opštem shvatanju da smo svi jednaki. Lep primer toga naveo je PT, gde je pitanje poput ,,U koju boja da okrečimo sobu'' lep primer sitnica koje mogu da posvađaju par sa lošom komunikacijom ili lošom idejom o jednakosti.

Romantizacija toksičnosti

Veliki uticaj na nezadovoljstvo i neuspeh današnjih veza može se pripisati i toksičnosti današnjeg društva, lažnim idealima, laganju, i idealizovanju nekih nezdravih stavova. Romantizacija povređivanja, straha, dinamičnih veza; ideje da svako može da se promeni, da je normalno osećati se na određen način dovode do nerealnih očekivanja i prihvatanja nekih jako toksičnih osobina kao normalnih.

Priče poput ,,Romea i Julije'' koje nam daju lažnu nadu, nemogućnost razlikovanja zaljubljenosti i sviđanja, i još drugih primera od starta mogu da utiču na naša očekivanja i tako uruše ceo taj odnos.

Ako ste stigli do ovog dela teksta zamolili bismo vas da nam napišete poruku :).