Šta mladi misle o školskom sistemu

Svima nam je već poznato da je kvalitet obrazovanja u Srbiji u padu već duži niz godine, i dok se u poređenju sa drugim državama idalje držimo na nekom prosečnom nivou statistika kaže da ćemo vrlo uskoro pasti ispod proseka što se tiče kvaliteta obrazovanja. O tome govori i poslednji PISA test održan u Srbiji 2018. godine. Naš tim želeo je da zna šta o ovoj temi misle učenici iz svih krajeva Srbije, i koliko se njihovo mišljenje međusobno slaže. U našem istraživanju učestvovalo je oko 50 ispitanika a gotovo 75% njih složilo se da je nivo obrazovanja u Srbiji vrlo loš. Ali zašto i kako?

Nivo obrazovanja

Kao što smo već naveli nivo obrazovanja ocenjen je od strane naših ispitanika kao loš, a komentari koje smo dobili po tom pitanju ukazuju na činjenicu da se profesori, odnosno nastavnici, ne trude dovoljno i da učenici zbog toga dobijaju predubeđenje da su pojedini predmeti manje bitni. To potkrepljuje i reforma školskog sistema iz 2018/19. kada su u gimnazije uvedeni novi izborni predmeti, praktična nastava, i kada je promenjen način upisivanja fakulteta. Učesnici nekih drugih studija sa istim pitanjem rekli su da je upravo uvođenje praktične nastave, koja za ideju ima modernizaciju i bolju pripremu učenika za budući posao, dodatno oštetilo kvalitet obrazovanja. Ta ideja i način pristupa daju mogućnost da se srpski sistem obrazovanja izjednači sa američkim; da se opšte gradivo suzi što više, a da se praktično znanje ceni više. Što dovodi do narednog pitanja.

Da li se više testira praktično znanje ili pamćenje

Nakon gore navedenih reformi u centar pažnje ušla je praktična nastava koja bi decu trebala spremiti za budući posao. Ali tu dolazi do mnogo nelogičnosti, ali i dosta izgubljenog vremena. Pitali smo jednog bivšeg učenika srednje tehničke škole u Vranju o njegovom iskustvu sa praktične nastave. ,,Samo sam sedeo sa strane i čekao da mi prođe čas. Po nekad bi mi neko dao da prespojim neki kabl, ali to je sve'' rekao je taj učenik. A da li škola testira pamćenje ili znanje? Skoro pa jednoglasno, 98% ispitanika reklo je da se u školi više ispituje pamćenje od znanja. Frustracije učenika povodom ovog pitanja dolaze iz ,,bespotrebnog'' pamćenja godina, određenih termina, i ,,bubanje'' gradiva od danas za sutra, samo kako bi se dobila dobra ocena. Do toga dolazi upravo zbog lošeg odnosa nastavnika prema predmetima. Ova, kao i prethodna tema usko su povezane i ako u jednoj postoji problem gotovo je sigurno da će ga biti i u drugoj.

Da li je kvalitet obrazovanja tokom pandemije dobar

Već više od godinu dana i pored gore navedenih problema susrećemo se sa jednim još većim. Kovid je poremetio svaki aspekt našeg života a školski sistem je pretrpeo najveću štetu. Sa činjenicom da je kvalitet opao složilo se 99% ispitanika (onaj jedan koji nije je verovantno pogrečno kliknuo). Glavni arugmenti koji su branili ovu tvrdnju kažu da je mnogo lakše ,,provući'' se sa dobrim ocenama uz minimalno učenje. Takođe, po pitanju organizacije pokazalo se da nam je kadar bio veoma nespreman, a da je ideja prijavljivanja na časove u tačno vreme kontraproduktivna. Dok za većinu stvari ne treba da se ugledamo na emrički sistem oni po pitanju organizacije u toku pandemije vode u odnosu na sve druge. Učenici na početku nedelje dobijaju sav materijal koji trebaju roći za tu nedelju i onda samostalno određuju vreme za učenje. Time postaju nezavisniji i razvijaju osećaj da su sami odgovorni za ono šta rade. Ali u kojoj meri je obrazovanje zapravo bitno?

Da li obrazovanje osigurava budućnost

Imajući u vidu da IT sektor uveliko prednjači u popularnosti i činjenicu da mnoge kompanije ne traže diplome da biste se zaposlili, teško je zapravo reći da li nivo opšteg obrazovanja utiče na i osigurava našu budućnost. Naravno za neke druge profesije potrebno je imati visoko obrazovanje, a ono se pogotovo ceni u drugim državama. Imajući sve to u vidu potpuno je logično što su i rezultati našeg ispitivanja bili dosta podeljeni, tako da je 60% reklo da obrazovanje ne osigurava budućnost, a ostatak misli suprotno.

Kao zaključak možemo izvući da je srpski sitem u padu, a da pandemija i loše odluke ministara još ubrzavaju taj pad. Učenici nisu zadovoljni, ali možda nisu samo nastavnici oni koje treba kriviti. Naš tim će u narednim mesecima raditi dosta na temu obrazovanja i probaćemo da na lokalnom i globalnom nivou napravimo neki pomeraj. Stay tuned :)