Mladi se polako ali sigurno udaljavaju od religije. Pristup velikom broju informacija omogućava im da sami izgrade svoja verovanja i da se udalje od verovanja svojih roditelja u korist svojih ličnih odgovora. Sve više se potiskuje tradicija, a ima sv eviše New Age religija i veovanja. Gde se u toj klimi nalaze mladi? Ima jako puno pitanja, i zato smo se dosetili da ispitamo naše čitaoce i pratioce o svemu tome. Do sada smo saznali da je većina naših čitalaca različitog, malo progresivnijeg verovanja u odnosu na prosečne Srbe, a to se po malo ogleda i u tekstu koji sledi.
Postavili smo četiri pitanja ali smo iz njih uspeli da izvučemo mnogo više značenja i odgovora. Dotakli smo se pitanja religioznosti, mešanja religije u svakodnevni život i politiku, i moralnost; a dobili smo sjajne odgovre i zaključke. Glavni zaključak je ipak taj da je svaka religija u svojoj srži vera u ljubav i jednakost. Samo su nijanse različite.
Da li se mladi udaljavaju od religije?
Dosta je očigledno da su mladi sve manje zainteresovani za tradiciju i religiju, a to se na neki način videlo i iz prvog pitanja naše ankete. Od oko 50 ispitanika njih 15 je nešto staromodnije i rekli su da su religiozni, a ostalih 36 izjasnilo se kao nereligiozni, odnosno kao ateisti ili agnostici. Postavili smo i dodatno pitanje za one religiozne kojoj religiji pripadaju, a tu sekrije nešto interesantno.
Od 15 odgovora na to pitanje bilo je četiri spiritualnih osoba, odnosno onih koji ne pripadaju klasičnoj ideji religije. Ta religija je po nekima preteča modernih religija, a kako deluje vratila se i u 21. vek. Dve osobe izjasnile su se kao pripadnici neke druge religije, a ostalih osam izjasnili su se kao hrišćani.
Demografija naših odgovora takođe je dala ideju da je najveći broj muškaraca sebe vidi kao hrišćanina, a najveći broj devojaka kao spiritualnu osobu.
Moralnost i religija
Povodom ovog pitanja većina naših pratilaca ne misli da su moralnost i religija usko povezani. Shvatanje da su samo religiozni ljudi moralni, ili da imaju veći osećaj moralnosti je veoma sebičan i blago nama što se preko 90 odsto naših mladih slaže sa time.
Lično poznavajući većinu osoba koje su rekle da je moralnost zavisna od religije čini mi se da je ideja patrijarhata i uticaj religije idalje previše visok na njih da bi lepo sagledali određene okolnosti.
Da li se hrišćanstvo ima preveliki uticaj na naš svakodnevni život, i politiku
Pitanje zbog kojeg smo dobili par negativnih komentara, koje je ujedno i jedan od glavnih razloga ovog posta je upravo pitanje mešanja hrišćanstva u svačiji život. Ovo pitanje takođe povezuje i pitanje moralnosti i zbog toga je jako interesantno.
Kao primer mešanja možemo uzeti abortus. Veoma tabu tema za sve hrišćane, za nas ostale i ne previše. Pored tog primera može se uzeti i primer stigmatizacije (širenje određenog verovanja o nekoj grupi) svih drugih religioznih ili ateističkih grupa.
Na ovo pitanje dobili smo nešto više odgovora tako da je nemoguće napraviti neku čistu korelaciju. Oko 30%, 18 glasača, reklo je da se hrišćanstvo ne meša previše u svakodnevni život, i njih moram upitati nešto. Kako? I zašto? U Srbiji se to možda ne primećuje toliko očigledno, ali se svakako primećuje.
Diskriminacija drugih vera, kao i drugih naroda dobrim delom potiče iz religije. Diskriminacija istopolnih zajednica, o kojoj smo pričali ovde. Sve su to plodovi enormnog uticaja religije na naše živote. Nametanje religije je takođe jedan od većih problema koji ima isti razlog. Deca su od malena indoktrinirana u hrišćanski patrijarhalni sistem iz koga posle teško izlaze.
Verdict
Kao što vidite još uvek mi ne idu baš najbolje tekstovi ovog tipa. Ali to nije trenutna tema. Iz upitnika se vidi da se mladi udaljavaju od religije, ili barem od tri osnovne religije. Lepota 21. veka je upravo u tome. Svako ima pravo na svoje verovanje, pod uslovom da ga ne nabija drugima u lice i ne primorava ih da se pridruže njegovom verovanju. Jedina poruka po kojoj se svaka religija slaže je ta da smo svi ljudi i da svi treba da se volimo i cenimo zbog toga.
Comments