Po mnogima veliki sr(b)ski borac i vođa, koji je tokom prethodnih 20 godina bio optuživan, a ove godine konačno dobio dugo očekivanu presudu bez problema uspevao je da Srbiju udalji od puta ljubavi i poštovanja i vrati je naput nasilja, krađe i mržnje.
U istraživanjima sprovedenim sredinom 2000-ih uživao je veliku podršku naroda, pogotovo onih koji es na političkom spektrumu naginju na desno. I dok su njegova pozicija i iskustvo u vojsci bili jako visoki, ne mogu se negirati ratni zločini koje je počinio tokom ratova 90-ih. Prema optužnicama, Mladić, kao i neki drugi srpski generali gonili su se na osnovu počinjenog genocida, mnogobrojnih nečovečnih dela, i još puno drugih tačaka.
Njegovo izručenje Haškom tribunalu bilo je od tolikog značaja da je Srbiji tek nakon izručenja data dozvola za otvaranje pregovora o učlanjenju u EU, a za svaku informaciju o Mladiću Evropa i SAD su davale između 1 i 10 milion evra. Njegovo izručenje pokazalo je da pravda uvek treba pobediti. I dok je srpsko javno mnjenje na strani Mladića, neki viši krugovi, kao i veliki broj svetskih lidera i građana drugih zemalja koje su upoznate sa njegovim delima se gotovo jednoglasno slažu oko njegovog izručenja Hagu, i presudi.
U gore pomenutom istraživanju sprovedenom od strane NVO Strategic marketing oko 65% uzorka ne bi dalo nikakve informacije o Mladiću Hagu i time ga podržalo, a oko 15% bi dalo bilo koju informaciju koja bi možda pomogla. U modernom društvu u kojem je četnički pokret na usponu, navijači i batinaši vode glavnu reč, klanovi upravljaju državom, a radikalne ideologije izgledaju sve primamljivije i uticajnije opasno je izražavati svoje mišljenje. Međutim i pored svega toga ratnim kriminalima počinjenim 90-ih godina treba posvetiti više pažnje, a kriminalcima, našim ili tuđim, treba presuditi.
Svetski i lokalni lideri, kao i javna mnjenja naših suseda dele ovo mišljenje. Barak Obama, bivši predsednik Boris Tadić, naši susedi sa istoka zapada, severa i juga su svi osudili rante zločine i podržali izručenje. I uprkos povratku radikalnosti sve veći broj ljudi polako počinje da otvara oči.
Mržnji i negiranju činjenica nije mesto u današnjem društvu. Takođe, vezivanje za prošlost i ono šta se nekada desilo ne treba uticati na sadašnost u smislu želje za osvetom ili mrskosti i odbijanjem ruke pomirenja. Ljudi se menjaju, pa tako i države. Pre 100 godina Albanija nas je spasila dok smo bežali od austrougarske vojske, a danas se mrzimo. Zašto se ne prisećamo dobrih stvari i trenutne rasprave zamenimo zajedničkim radom?
Za sve dodatne podatke možete pogledati ovaj link.
Comments