Jedan od najbrilijantnijih umova svih vremena, čovek čija su okrića izazvala revoluciju u svetu nauke i promenila njen tok, Albert Anštajn, rođen je na današnji dan pre 142 godine u gradu Ulm u tadašnjem Nemačkom carstvu. Paradoksalno onome po čemu je pamćen, po rođenju i u ranom detinjstvu smatrali su ga mentalno zaostalim, „retardiranim“, prvo zbog toga što je rođen suviše velike i nepravilno razvijene glave, a zatim i zbog toga što je progovorio vrlo kasno, tek negde oko svoje treće godine, a to nerado činio i do svoje devete godine. Pohađao je Katoličku osnovnu školu, s obzirom na to da, iako jevrejska, njegova porodica se nije pridržavala strogih verskih običaja. I u to vreme se izdvajao od prosečne dece svojom nezainteresovanošću za obične školske predmete, čime ga je sredina dodatno etiketirala. Kada mu je bilo pet godina, otac mu je pokazao mehanički džepni sat i tada je Ajnštajn shvatio da nešto u praznom prostoru deluje na magnetnu iglu kompasa, što je, zapravo, bio i sam početak njegovih kasnijih radova i otkrića. Njegov potencijal i radoznalost primetio je Maks Talmud, prijatelj njegove porodice, koji ga je i upoznao sa ključnim naučnim i filozofskim tekstovima. U kasnijem periodu detinjstva i rane mladosti rad sa njim su nastavili dvojica njegovih ujaka, donoseći mu knjige iz oblasti nauke, matematike i filozofije. Pohađao je Luitpold gimnaziju, gde je stekao relativno napredno i za to vreme moderno obrazovanje. Za to vreme se sukobljavao sa autoritetima, kritikujući školski sistem I učenje prostom memorizacijom gradiva, tvrdeći da se na taj način gubi kreativnost i duh učenja. U proleće 1895. napušta gimnaziju kako bi se pridružio svojoj familiji u Paviji, a godinu ranije napisao je svoj prvi naučni rad ( Istraživanje stanja etra u magnetskom polju) za svog ujaka. U Arau u Švajcarskoj uspeva da završi srednju školu 1896, nakon čega se upisuje na Savezni politehnički institut, u oktobru mesecu, i prelazi u Cirih. Tamo upoznaje Srpkinju Milevu marić koja je studirala na istom smeru kao i Ajnštajn, čime otpočinju druženje, koje će se razviti u ljubavnu romansu tokom narednih nekoliko godina.
U 1900. godini, Ajnštajn je stekao diplomu Saveznog politehničkog instituta koja mu je omogućavala da se bavi nastavnim radom, međutim, ne uspeva da pronađe posao nastavnika, te se zapošljava kao pomoćni tehnički ispitivač u Švajcarskom birou za patente 1902. godine. Sledeće zime, 6. Januara 1903., se oženio Milevom Marić, a njihova veza je za njega u isto vreme predstavljala lično i intelektualno partnerstvo. Na proleće naredne godine Mileva i Albert dobijaju svog prvog sina, Hansa A. Ajnštajna, dok se 28. Jula 1910. Rađa i njihovo drugo dete, Eduard Ajnštajn. On stiče svoj doktorat pod mentorstvom Alfreda Klajnera na Univerzitetu Cirih u 1905. godini. Narednih godina intenzivno radi na mnogim istraživanjima u raznim oblastima mehanike, hidraulike, fizičke kosmologije itd. Ajnštajn se razveo od Mileve 14. februara 1919, da bi oženio Elzu Lovental 2. juna, 1919. U ovom braku nije bilo dece. Međutim, vrhunac njegovog naučnog rada dostigao je u novembru 1915. Ajnštajn je održao seriju predavanja pred Pruskom akademijom nauka na kojima je predstavio novu teoriju gravitacije, poznatu kao Opšta teorija relativnosti. Poslednje predavanje se završava njegovim uvođenjem jednačina koje zamenjuju Njutnov zakon gravitacije i nazivaju se Ajnštajnove jednačine polja. Njegov rad na ovu temu doneo je mnoge spekulacije u svetu nauke, gde su naučnici bili podeljeni na one za I protiv. U toku Drugog svetskog rata, sa dolaskom Adolfa Hitlera na vlast, Ajnštajnov rad je okarakterisan kao “jevrejska fizika”, te se odriče svog pruskog državljanstva i ostaje u Sjedinjenim Državama, gde mu je dat stan na stalno korišćenje. On prihvata položaj na novoformiranom Institutu za napredne studije u Prinstonu, Nju Džerzi, gde se koncentriše na razvoj Ujedinjene teorije polja. Ajnštajn je postao američki državljanin 1940, mada je još uvek zadržao i švajcarsko državljanstvo. Godine 1952. dobija ponudu izraelske vlade da preuzme dužnost predsednika, što on odbija, ne slagajući se sa nekim delovima izraelske politike tokom rata za nezavisnost. Njegovo poslednje delo, prerađena Ujedinjena teorija polja, objavio je 1953. godine.
On umire u 1:15 posle ponoći u Prinstonskoj bolnici u Prinstonu, Nju Džerzi, 18. aprila 1955, u svojoj 76. godini života. Doktor Tomas Štolc Harvi izvršio je autopsiju nad Ajnštajnom, pri čemu je odstranio i sačuvao njegov mozak.
Comentarios