Već smo govorili o Martinu Luteru, Malkolmovom kolegi borcu za prava afroamerikanaca. Svojim radom Malkolm je za veoma kratko vreme napravio veliku promenu i znatno ubrzao izjednačavanje belaca i afroamerikanaca po pitanju prava i sloboda.
Detinjstvo
Malkolm Litl, poznatiji kao Malkolm X rođen je na današnji dan 1925. godine u mestu Omaha u saznoj državi Nebrasci. Kada je bio mali porodica se preselila u Mičigen, gde je nedugo zatim njegov otac izgubio život kada ga je pregazio vozač automobila dok je prelazio ulicu. Nakon prerane smrti njegovog oca o njemu su brinuli brat i sestra. Sa samo 12 godina Malkolm je počeo da se bavi sitnim kriminalom kako bi u kuću doneo više novca. Međutim iste godine su ga uhvatili, i odveli u popravni dom, gde je živeo do svoje 17. godine.
Njegova mladost postajala je sve gora i gora. Po izlasku iz doma zaposlio se na vozu Mičigen-Vašington-Njujork. Kada je zaradio nešto novca preselio se u Njujork, gde je brzo pao i pod uticajem društva postao siledžija, diler, i polako postajao narkoman. Brzo je posato najopasniji čovek u Harlemu, ali je 1946. godine pao zbog podvale i završio u zatvoru. Nakon osam godina biva pušten, i otkriva organizaciju ,,Nacija Islama'' kojoj se pridružuje.
Aktivizam i život
Nedugo nakon prijema u Naciju Islama promenio je svoje prezime u X, i otputovao na hodočašće u Meku. Kada su ga pitali zašto je promenio prezime u X rekao je da je to uradio iz poštovanja prema svojim precima koji su bili ubijani, i koji ,,nisu imali prezime''. Po povratku iz Meke osnovao je svoju organizaciju ,,Organizaciju afroameričkog jedinstva'' i ponovo proemnio svoje ime u El-Hadž Malik El-Šabaz, međutim idalje je koristio svoje staro ime po kojem je ostao poznat.
Godine 1955. upoznao je Beti Sanders dok je držao predavanje u naciji islama, i počeli su sve češće da se viđaju. Godine 1956. počeli su da se viđaju svakodnevno i da izlaze, a dve godine kasnije Malkolm ju je i oženio. Zajedno su imali šestoro dece.
Aktivizmom se bavio od trenutka stupanja u redove nacije islama. Organizovao je demonstracije, prenosio poruke Islama u americi, i borio se za jednakost afroamerikanaca sa belcima. Njegov rad kulminirao je 1964. godine kada je počeo da dobija prve pretnje smrću, i kada je, veruje se, stavljen na crnu lisu CIA-e. Malkolm je bio veoma temperamentan i učen čovek i zbog toga je veoma smetao američkoj javnosti. Pozivao je ljude da prestanu sa mržnjom, policajcima govorio da nisu u Alabami (koja je tada bila centar rasne netrpeljivosti) i da ne mogu da diskriminišu druge. Ulazio je u česte sukobe sa policijom i sistemom, a to je dovelo do njegove prerane smrti.
Smrt
Nakon raskida odnosa sa Nacijom Islama, Malkolm je počeo da govori protiv njihog lidera šta se završilo Malkolmovom smrću. Tokom govora 21. februara 1965 u Njujorku na njega su pucala trojica pristalica nacije, koji su kasnije uhapšeni. Pored svog rada i aktivizma Malkolm je takođe napisao veoma poznatu knjigu ,,Autobiografija Malkolma Iks'' po kojoj je kasnije snimljen film.
Comments