Ova Valjevka tokom svoje duge karijere kao spisateljice ostala je upamćena po mnogome. Po svojoj sjajnoj poeziji, predivnoj prozi, i jednoj neverovatnoj bibliografiji. ostaje upamćena kao najveća srpska spisateljica, i akademik.
Mladost
Desanka Maksimović rođena je na današnji dan 1898. godine u mestu Divci kod Valjeva. Odrasla je u uglednoj porodici koja je imala veze sa starim srpskim knezom. Njen otac je bio učitelj, i nedugo nakon njenog rođenja preselili su se u okolinu Valjeva. Zbog visokog obrazovanja svog oca, i ona je želela da se kreće akademskim krugovima. Upisala se na Filozofski fakultet u Beogradu i studirala je na odeljenju za svetsku književnost i istoriju.
Pokazala se kao odlična studentkinja, a nakon diplomiranja zaposlila se u obrenovačkoj gimanziji. U svojoj mladosti dosta se selila, provela je godinu dana u Parizu gde se usavršavala kao stipendista francuske vlade. Po povratku na naše prostore nakon Velikog rata radila je u Dubrovniku između 1925. i 1926. godine. Nakon toga se ponovo vratila u Beograd gde se zaposlila u Prvoj ženskoj gimnaziji. Predavala je Miri Alečković na koju je imala veliki uticaj da i ona postane spisateljica.
U to vreme su njene pesme i priče krenule da dobijaju na popularnosti. S obzirom na to da je aktivno pisala već šest godina njena dela bila so od velikog kvaliteta. takođe se bavila prevođenjem, ali ne predugo jer je pisanje postalo njeno glavno zanimanje. Do početka Drugog svetskog rata radila je kao nastavnica, a sa početkom rata se prvi put penzionisala. Od 1924 pa do prve penzije napisala je preko 10 zbirki poezije i proze, kao i zagonetki. Godine 1933., još na početku svoje karijere udala se za Sergjea Slastikova, sa kojima nažalost nije imala dece. Verovatno je zbog toga pisala dečije pesme, i time odgajila i podigla generacije tada mladih ljudi.
Čuvši za streljanje đaka u Kragujevcu 21. oktobra 1941. napisala je verovatno svoje najpoznatije delo ,,Krvava bajka''. Nakon završetka rata u Jugoslaviji ponovo se zaposlila kao nastavnica i ponovo počela da radi u Prvoj ženskoj gimnaziji. Tu je radila do konačne penzije 1953. godine.
Poezija
Njenu poeziju su od početka krasili ljubav, polet, ozboljnost, i veliki fokus bio je stavljen na emocije. Skoro sve njene pesme pisane su za mlade, ali je uvek bilo nečeg za svaki uzrast. Njene pesme takođe imaju veliku dozu rodoljublja u sebi, šta je u jednom trenutku odvelo u zatvor. Naime, njena pesma ,,U ropstvu'' je previše smetala državi, čak i neobjavljena i zbog toga je Desa provela neko vreme u zatvoru.
Pored svega toga Desanka je dobijala brojne nagrade i priznanja za svoj rad, među kojima su: Vukova, Njegoševa, Nagrada AVNOJ-a, Zmajeva (dva puta), sedmojulska, i još mnogo drugih. U njeno ime otvarane su škole, domovi poezije, i dobila je spomenike u nekoliko gradova.
Pozni život i smrt
Godine 1959. je izabrana za člana SANU. Svoje pozne godine provela je pišući, i nikada nije izgubila standard na kome je bila. Desanka je preminula 11. februara 1993. godine u svojoj 95. godini. Preminula je u Beogradu, a sahranjena je u Valjevu.
Comments