Ovih dana govorili smo dosta o nobelovcima, veoma uspešnim ljudima iz različitih sfera stvaralaštva. Ali izostavili smo čoveka po kome ta nagrada nosi ime. Alfred Nobel rođen je u velikoj porodici u Stokholmu 21. oktobra 1833. godine. Proslavio se kao odličan hemičar, pilantrop, biznismen, i pronalazač, najpoznatiji po svom izumu: dinamitu. Pored toga patentirao je čak 355 drugih pronalazaka. Kao mali Alfred je saznao da je rođak sa čuvenim švedskim pronalazačem Olausom Rudbekom, i od tada je i sam žele da postao pronalazač. Njegov otac je takođe bio uspešan inženjer, završivši kraljevski univerzitet za tehnologiju u Stokholmu. Zbog svog neuspelog posla, njegov otac je otišao u Rusiju i tamo zarađivao, a porodica mu je ostala u Stokholmu. Alfred je pohađao školu sam 18 meseci, ali mu je to bilo dovoljno da kasnije postane naučnik (što se nadovezuje na našu jučerašnju priču o profesiji). Kao mladić učio je od čuvenog hemičara Nikolaja Zinina, a 1850. godine se Preselio u Pariz da bi nastavio sa svojim radom i učenjem. U Parizu je upoznao Askani Sobrera, pronalazača nitroglicerina.Sobrero je javno govorio protiv svog pronalaska zato što je bio veoma nepredvidiv i težak za kontrolu. Ali upravo se to svidelo mladom Nobelu, to i činjenica da je bio mnogo jači od baruta. Kada je napunio 18 godina 1851. otišao je u Ameriku kako bi nastavio as učenjem. Tamo je radio sa čuvenim švedskim pronalazačem Džonom Eriksonom, a kasnije iste godine podneo zahtev za svoj prvi patent. Čuvši da je njegova porodična kompanije pred bankrotom Nobel se vratio u Rusiju. Porodični posao nasledio je Alfredov brat Ludvig, a Alfred je svoj rad preusmerio ka kontrolisanju i istraživanju eksploziva. Godine 1863. izumeo je do tada najbitniju stvar za njegovu karijeru, detonator. Tu tehnologiju kasnije će koristit za svoje mnogobrojne patente. Do njegovog otkrića dinamita došlo je nakon velike nezgode u kojoj je izgubio mlađeg brata. Naime, u fabrici u kojoj je Alfred radio sa nitroglicerinom došlo je do eksplozije, a petoro ljudi, uključujući njegovog brata Emila izgublo je život. Alfred, potrešen tim incidentom, otvara novu kompaniju i seli je u malo zabačeniji deo zemlje gde nastavalja sa radom u miru. Godine 1867. izumeo je Dinamit, supstancu koja je mnogo lakša za kontrolu od nitroglicerina, sve zbog prerane smrti svog brata.
U kasnijim godinama svog života nastavio je da patentira nove produkte, uglavnom iz polja hemije. Godine 1884. primljen je u švedsku kraljevsku akademiju nauka. Njegov brat i otac počeli su da se bave naftnim biznisom, i veoma brzo se obogatili. Alfred je investirao u njihvu kompaniju da bi se i sam obogatio bez puno truda. Do kraja života patentirao je 355 patenata, a nakon njegove smrti njegov biznis se proširio na više od 70 fabrika naoružanja, iako je Alfred bio veliki pacifista. Godine 1888. umire njegov brat Ludvig, ali dolazi do greške u štampanju, i artikli bvaju pisani za Alfreda. Videvči to Alfredu se dopalo kako će ga svet pamtiti. Osam godina nakon toga Alfred je umro mirno u Sanremu u Italiji. U njegovu čast se svake godine dodeljuje nagrada za dostignuća u različitim oblastima u koje psadaju: hemija, knjićevnost, mir, fizika psihologij, medicina, i od 2015 ekonomija.
Comments