Branko Ćopić bio je jugoslovenski i srpski književnik rođen 1915. u mestu Hašani u bosanskoj krajini. Tu je završio osnovnu školu, a srednju školu pohađao je u Bihaću. Prva knjiga koje je mali Branko pročitao bila je knjige o Migelu Servantesu, sa odlomcima iz nekoih njegovih romana. Njegovo prvo autorsko delo objavljeno je kada je imao samo 14 godina u časopisu ,,Venac''. Kao student afirmisao se kao kvalitetan pisac a 1969. godine dobio je nagradu ,,Milan Rakić''. Upisao se na filozofski fakultet u Beogradu, koji je i završio. Bio je veliki rodoljub, i sa početkom aprilskog rata sa grupom svojih drugova pokušao je da pruži otpor silama osovine kod Mrkonjić Grada. Nakon toga vratio se u svoje rodno mesto, a sve vreme rata bio je ratni dopisnik.
Posle rata Branko je osnovao dečiji list ,,Pionir'', a kasnije i sam počeo da se profesionalno bavi književnošću. Svoj rad doneo mu je titulu jednog od najvećih dečijih pisaca rođenog u ovim krajevima. Njegova dela prevedena su na 11 jezika, među kojima su ruski, poljski, engleski i francuski. Napisao je veliki broj dela u periodu od 1945 do svoje smrti 1984. Napisao je delo ,,Doživalji Nikoletine Bursaća'' 1955. godine, delo koje je definisalo našu mladost kao jedna od, meni lično, najinteresantnijih lektira. Pedesetih godina počeo je da piše satirična dela koja su često bila objavljivana u poznatom časopisu ,,Jež'', a jedna od takvih priča bila je ,,Jeretička priča'' koja je izazvala veliki broj osuda komunističke partije, pa je i sam Broz morao da se oglasi povodom toga rekavši da takvo delo nije prihvatljivo, ali da takav pisac ne može biti uhapšen zbog toga. Do kraja 50-ih napisao je veliki broj priča, pesama, i romana, pretežno usmerenih mlađoj publici. Godine 1954 ,,Doživljaji mačka Toše'', 1957. ,,Orlovi rano lete'', ali i neke ozbiljnije romane poput romana ,,Ne tuguj bronzana stražo''. Ćopić 1970. godine objavljuje verovatno svoje najbolje i najčitanije delo ,,Bašta sljezove boje'', a dve godine kasnije dobija nagradu AVNOJa, kao i Njegoševu nagradu za svoj dotadašnji književni rad.
Kasnijih godina svog života nije toliko pisao, a dela koja je pisao postjala su mračnija. Kao što sam ranije u tekstu napomenuo bio je veliki rodoljub, a to ga je dovelo do smrti. Branko je na današnji dan 1984 izvršio samoubistvo. Tog jutra njegova žena pitala ga je da li da postavi sto i kada će se vratiti iz šetnje na šta je Branko odgovorio ,,Postaviću sam, kad se vratim''. Nije se vratio. Njegovo telo pronađeno je ispod brankvog mosta. Navodi se da nije mogao da gleda kako mu se država raspada i da će radije on sam umreti nego da vidi svoju državu kako umire. Prema verovanju Brankov most dobio je ime upravo po njemu, ali to nije istina. Kaže se da je pre skoka okrenuo leđa zgradi na kojoj je bilo ispisano ,,TITO'', a da je još pre toga gledao daleko preko Save, prema svom rodnom kraju. Njegova smrt tada bila je ispraćena samo šturim tekstom u novinama, ali se njegova dela i danas čitaju i pamte.
Comments