Džordž Orvel bio je jedan od najvećih svetskih književnika, poznat po svojim distopijskim delima ,,1984'', ,,Životinjska Farma'' , brojnim esejima, kritikama, i političkim radovima. Rođen 1903. godine kao Erik Artur Bler u Britanskoj Indiji za svojih 46 godina života uzdrmao je svet književnosti i ostvario ogroman uticaj na mlade disidente iz celog sveta.
Sa godinu dana on i njegova majka preselili su se u London. Mladi Džordž bio je po nekima izvrstan student, po drugima je bio fokusiran samo na pisanje. Jedno je sigurno, a to je da je taj mladi mrzovoljni, ekscentrični čovek dobio stipendiju u dve najprestižnije engleske škole: Iton i Velington. Od malena je znao da će postati pisac i zato nije obraćao pažnju na nauku, šta je dovelo do toga da ne dobije stipendiju ni na jednom fakultetu. Odlučuje da krene da služi u indijskoj policiji u Burmi. Ubrzo je napustio policiju i napisao jedno od svojih prvih velikih dela ,,Burmanski Dani'' gde govori o svojim neslaganjima sa imperijalističkom politikom. Par godina proveo je u Parizu, a 1929. godine zbog lošeg zdravstvenog stanja i besparice vraća se u London. Dešavanja iz tog perioda zapisuje u romanu ,,Niko i ništa u Londonu i Parizu''. Narednih par godina provodi pišući, a 1932. postaje nastavnik u privatnoj školi u Londonu. Godine 1936. otvara prodavnicu u Engleskoj i ženi se sa Elin O'Šonesi. Iste godine odlazi u Španiju da pi izveštavao o španskom građanskom ratu, ali ubrzo prestaje da se bavi time i počinje da služi u komunistikoj miliciji u Španiji. Morao je da pobegne iz Španije posle veoma kratkog vremena jer su komunisti hteli da ga ubiju. Za vreme boravka na frontu bio je povređen šta je trajno promenilo njegov glas. Za vreme drugog svetskog rata ponovo želi da se bori protiv fašista, ali ovaj put to radi kao novinar u Indiji. Ostao je Šef indijskog BBC-ja i pokušavao da skrene pažnju na indijske želje i ideje tokom drugog svetskog rata. Britansko ministartsvo rata kasnije mu je poslužilo u romanu ,,1984'' kao ministartsvo istine. Godine 1945 on stiče svetsku popularnost svojim romanom ,,Životinjska Farma'' u kome ne napada samo komuniste već sve oblike vlasti koji guše mišljenje, prava i slobode svog naroda. Godinu dana kasnije supruga mu je preminula tokom operacije. Na to se očigledno nije toliko obazirao jer je iste godine napisao svoj čuveni esej ,,Politika i engleski jezik''. Kasnije se odselio na ostrvo Juru kod Škotske i tamo napisao svoj poslednji roman ,,1984'', koji kao i svi dosadašnji kritikuju najpre komunizam, a onda i sve opresivne ideologije i gušenje prava naroda. On umire 21. januara 1950., nakon ženidbe Sonjom Bromvel.
Danas se o njegovim delima u Srbiji ne govori previše, dok ga na zapadu idalje glorifikuju, i o njemu pričaju kao neverovatnom čoveku koji je svojim delima promenio svet. Nakon njega nije se pojavio ni jedan pisac koji može da na tom nivou dočara društvo po potpunom kontrolom vlasti, društvo koje nema svoje Ja, društvo bez obraza u koje ćemo sigurno doći ako nastavimo ovim putem. Pokušao je da nas spasi naše neminovne budućnosti, ali mi biramo da ignorišemo njegove savete i sve više i više je pretvaramo u jedan Orvelov roman.
Comments