Književnica, prevodilac, kritičar, esejista; prva žena primljena u SANU. Isidora Sekulić bila je sve od navedenog, i više. Neverovatno inteligentna, njena dela promenila su modernu srpsku književnost, a svojim dubokim mislima i zrelom književnom rečju utabala je put za sve žene koje su sumnjale u sebe i svoje sposobnosti. Rođena je 16. februara 1877. u mestu Mošorim kod Titela. Školovala se u Novom Sadu, Budimpešti i Somboru, i iz toga izvukla veliko obrazovanje i razvila svoj talenat za pisanje. Zbog svog velikog uspeha u Višoj devojačkoj školi vršnjaci su je zadirkivali, ali to je nije puno pogađalo, i dodatno je inspirisalo da nastavi sa svojim radom. Njen akademski rad se nije tu završio. Godine 1892. diplomrala je iz matematike i pridodnih nauka u Budimpešti, a 1898. položila ispite iz francuskog i književnosti. Radila je kao nastavnica u Pančevu i Šapcu. U to vreme je izgubila oca Danila čiji je grob često posećivala.
U velikom broju poseta zemunskom groblju slušala je puno priča o životima ljudi koji su tu bili sahranjeni, a sve te priče obejdinila je u svom najpoznatijem delu ,,Kronika palanačkog groblja''. Inspirisana ženskim junacima Bore Stankovića i sama je počela da piše, a 1913. godine objavila je svoju prvu zbirku pripovetki ,,Saputnici''. Isidora je volela putovanja, i sa svojim znanjem različitih jezika lako se snalazila gde god otišla. Za vreme svog života posetila je sve velike evropske države, poput Francuske, Nemačke, Švedske i Norveške. Norvešku je obilazila 1914. godine, a u to vreme nastao je njen prvi puopis ,,Pisma iz Norveške''. Godine 1922. doktorirala je u Nemačkoj, a po povratku u Srbiju postala je prva predsednica Udruženja pisaca Srbije. Koristila je svoja mnogobrojna iskustva u pisanju svih svojih dela. Veoma je cenila srpski jezik i kulturu nakon što je upoznala i ostale evropske jezike i kulture. U njenim delima vidi se neverovatna ljubav prema Srbiji, ali i puno feminizma i ohrabljivanja žena da izađu iz senki muškaraca i krenu da stvaraju. Pisala je do kraja života, od kritika pa do romana.
Godine 1958., na današnji dan, Srbija ostaje bez neverovatne, pre svega, žene, a zatim i autorkei akademika. Sahranjena je na Topčiderskom groblju, po njenoj želji bez puno larme i gužve. Deset godina nakon njene smrti opština Savski venac počela je da dodeljuje nagradu ,,Isidora Sekulić'' u njenu čast.
コメント