Rođen u Docu, malom mestu kraj Travnika, 1892. godine Andrić je bio spreman da promeni svet. Iako to tada nije znao univerzum je za njega spremio velike stvari. U početku mu se to nije činilo tako. Otac mu je umro dok je još bio dečak, pa se sa majkom preselio u Višegrad. Tamo je završio osnovnu školu, i kasnije se upisao u sarajevsku Veliku gimnaziju gde je počeo da se bavi pisanjem poezije. Njegova prva pesma objavljena je 1911 ,,U sumrak''. Studije počunnje u Zagrebu, i prve godine se bavi slovemskom književnošću i istorijom. Zatim prelazi u Beč gde se ne zadržava dugo, i konačno se upisu je na Filozofski fakultet u Krakovu.
Po izbivanju drugog svetskog rata Andrić dolazi u Split gde ga Austrougarska policija hapsi. U pritvoru on se pretežno bavio pisanjem poezije. U periodu između dva rata se objavljuje njegova prva zbirka stihova ,,Ex Ponto'', i ceo taj period definisan je njegovim stvaralaštvom, kao i diplomatijom. Diplomatsku karijeru započeo je 1920. u Vatikanu, a posle je menjao lokacije takoreći svake godine. Boravio je u Bukureštu, Trstu, Gracu, Marselju, Parizu i Madridu, a kao šlag na torti 1939 predao je svoje akreditive kancelaru Trećeg Rajha - Adolfu Hitleru. Godine 1941. on podnosi ostavku na mesto amabasador u Berlinu.
Za vreme drugog svetskog rata radio je na svom romanu ,,Na Drini ćuprija'' koji završava 1944. godine. Tada nije ni slutio da će to biti delo za koju je na neki način bio zadužen taj roman. Krajem rata postao je predsednik saveza književnika Srbije. Do 1954. napisao je svoja, po mnogim kritičarima, najbolja dela: ,,Priča o bezirovom slonu'', ,,Aska i vuk'', ,,Bife Titanik''. Njegov roman ,,Prokleta Avlija'' prvi put se štampa 1954. godine. Godine 1961. njegov zreli način pisanja, kao i epska snaga kojom je predstavljao srpski narod tokom istorije dodeljna mu je Nobleova nagrada za književnost. I do danas je on jedini Srbin koji je dobio Nobelovu nagradu. Do kraja svog života napisao je i besedu ,,O priči i pričanju''. On umire na današnji dan 1975. godine.
"Dođu, tako, vremena, kada pamet zašuti, budala progovori, a fukara se obogati!" - Ivo Andrić
Comments