Drug Josip Broz, prvi među jendakima. Glavni vođa posleratne Jugoslavije, koji je tada još krhku i slabu državu uzdigao na svetski nivo. Oporavio je ekonomiju, na kratak period uspostavio bratstvo i jedinstvo svih slovena, i u jednoj državi upravljao milionskim pripadnicima različitih nacionalnosti i veroispovesti.
Mladost
Josip Broz rođen je u hrvatsko-slovenačkoj porodici u mestu Kumrovec u tadašnjoj austrougarskoj 7. maja 1892. godine. Njegova porodica bila je katolička pa je Josip kao mali bio uveden u tu religiju. U Kumrovecu je krenuo u osnovnu školu, i počeo da svira klavir. Međutim nakon samo četiri godina Josip se ispisao iz osnovne škole. Sa 15 godina, nakon što nije mogao da skupi dovoljno novca za selidbu u SAD, Josip se seli u mesto Sisak gde je prvo radio u restoranu, a zatim krenuo da uči zanat kod jednog češkog bravara. Godine 1909. preselio es u Zagreb i krenuo da radi kao bravar, a nakon toga se pridružio socijaldemokratskoj stranci sa kojom je prvi put počeo da protestuje i da se ozbiljnije bavi politikom. Narednih par godina radio je u različitim gradovima, a svoju radničku karijeru u Jugoslaviji obustavio je kada se nakon štrajka kompanija za koju je radio zatvorila.
Preselio se u Češku i krenuo da radi. Nakon nekoliko meseci pridružio se još jednom štrajkačkom pokretu. Pre početka Velikog rata radio je i u Nemačkoj i Austriji, i u jednom periodu stanovao i izlazio u iste pivnice kao i Hitler, Lenjin i drugi poznati državnici.
Veliki rat
U maju 1913. regrutovan je u austrougarsku vojsku, i zbog svog velikog talenta postao najmlađi vodnik u svom puku Bio je odličan u mačevanju i predstavljao je svoj puk na mnogim takmičenjima. U Velikom ratu ratovao je u Galiciji protiv Rusije, a pre toga je na južnom frontu bio uhapšen i zadržan u Petrovaradinu. Za vreme svog služenja na istočnom frontu naučio je ruski jezik, iako je tamo proveo veoma kratko vreme. Brzo je prebačen u bolnicu gde je proveo 13 meseci zbog upale pluća. Veruje se da je lažirao simptome jer je ima protivratne stavove od početka rata. Kada se vratio na front 1916. zarobljen je i odveden u ruski logor. Međutim ni tu nije ostao dugo jer je sa početkom oktobarske revolucije oslobođen od strane revolucionara. Kasnije se Tito pridružio revolucionaristima u Petrogradu, a ideja da tako nešto uradi i u Jugoslaviji delovala mu je sve primamljivije.
Međuratni period
Broz se po završetku rata vratio u Jugoslaviju i učlanio se u KPJ. Napredovao je kroz rangove komunističke partije ali je sve to propalo kada je 1921. godine rad KPJ zabranjen. U međuratnom periodu bio je uhapšen više puta, ali u pritvoru nije proveo previše vremena. Ubrzo se oženio svojom prvom ženom Pelagijom sa kojom je dobio dečaka Žarka 1924. godine. Broz je naredne godine izgubio posao zbog svojih političkih pogleda i tada je postao profesionalni revolucionar.
Narednih 10 godina radio je u različitim gradovima ali su njegove revolucionarske ideje postajale sve jače i veće. Bio je član različitih anti-državnih pokreta. Nije krio svoj komunizam i zbog toga je veoma malo vremena provodio u Jugoslaviji, odnosno na slobodi. Služio je u španskom građanskom ratu. Tamo je provodi previše vremena. 1936. godine ustalio se na ruti Pariz-Moskva-Zagreb i širi komunizam kroz mase. Zbog svog rada 1937. godine dolazi do visoke pozicije u KPJ, a do kraja godine postaje i generalni sekretar partije.
Drugi svetski rat
U naronooslobodilačkom ratu imao je jako veliku ulogu među patrizanima u komunistima, a bio je i veoma omražen od strane okupatora. Na njegovu glavu stavljena je cifra od 100.000 maraka u zlatu. Narod ga je ipak previše voleo da bi uoppšte pomislili na izdaju Tita. Njegovi partizani dobijali su naredbe iz Rusije, koje su neretko ignorisali. Komunisti su polako ali sigurno pružali otpor Nemcima. Situacija u čitavoj Jugoslaviji se popravljala od kada su partizani krenuli da deluju u sve većim brojevima. Sve više mladih pridruživalo se Titu i partizanima. Pred kraj rata već je bilo očigledno da će komunisti nakon rata dobiti ogromnu podršku i biti u stanju da vode celu državu.
Posleratni period
Kraj rata TIto je dočekao kao jedan od najvećih i najbitnijih Jugoslovena. Ubrzo je postao i predsednik Jugoslavije, i svoj veliki uticaj iskoristio da na tom mestu ostane do kraja svog života. Dana 7. marta oformio je Demokratsku Federativnu Jugoslaviju (DFJ), ali je država menjala ime nekoliko puta. Iako je u početku uživao veliku pomoć Sovjetkskog Saveza Tito se sveviše udaljavao od Staljina. Sve to je kulminiralo 1948. proglašavanjem Informbiroa. Pošto više nije imao podršku sa istoka, a zapad je idalje bio udaljen Tito je inicirao pokretanje Pokreta Nesvrstanih koji je osnovan 1961. godine u jeku Hladnog rata. Jugoslavija je u to vreme polako postajala sve bitniji akter na svetskoj sceni. Svemirski program, naoružanje, edukacija; Jugoslavija je munjevito napredovala u svim oblastima. Od 1963. godine počele su velike reforme kako bi se Jugoslavija još bolje razvila. Cela država krenula je da se industrijalizuje, izvoz je donosio veliki profit, a Titov lik mogao se videti u celom svetu.
Na prvi pogled Tito nije radio ništa loše u korist države. Prodavali smo automobile celom svetu, naša zastava viorila se u svim većim gradovima u svetu. Međutim u njegovo vreme Jugoslavija se polako zavtarala. Crveni pasoš davao nam je mogućnost da putujemo na bilo koji kraj sveta, ali samo ako smo članovi partije. Politički suparnici provodili su leta na Golom otoku, i to ako su imali sreću. Oni koji je nisu imali bili su ubijani ili proterivani. Jednopartijski sistem imao je apsolutnu kontrolu.
Privatni život i smrt
Tito je proputovao čitav svet kao predsednik, sa svoje dve žene imao je ugled pravog džentlmena i gospodina. Sa svojom drugom ženom Lucijom Bauer rastao se na najbolniji način kada je preminula 1937. godine. Više sreće imao je sa Jovankom Broz sa kojom je proveo ostatak svog života, od 1952. pa do svoje smrti. Imao je četvoro dece od kojih je jedno bilo vanbračno sa Hertom Has. Tito je preminuo na današnji dan 1980. godine, anjegova smrt isprćena je ne samo u Jugoslaviji već i u celom svetu. Organizovana je jedna od najvećih sahrana u istoriji, a u Beograd se sjatilo više hiljada ljudi iz celog sveta. Smrt Josipa Broza je ujedno bila i smrt Jugoslavije koja se nikada nije oporavila tog gubitka.
Comments