,,Imam san da će moje četvoro dece jednoga dana živeti u društvu u kome ih niko neće vrednovati po boji njihove kože, nego da će se prema njima ophoditi onako kako to oni svojim karakterom zasluže. Imam danas jedan san...''
Veliki čovek širokih shvatanja, nobelovac, borac za jednaka prava; govornik, sveštenik, vizionar. King nas je prerano napustio, ali je za svojih 39 godina života učinio mnogo više nego neki koji su živeli mnogo duže. Rođen je u svešteničkoj porodici u Atlanti u Džordžiji 1929. godine. Od malena je provodio dosta vremena u crlvi, ali je takođe imao mnogobrojne sumnje o celoj ideji hrišćanstva. Uspeo je da pronađe ,,mnoge duboke istine od kojih se ne može pobeći'' i odlučio da studira bogosloviju. Bio je veoma dobar đak, veoma inteligentan i šarmantan. Završio je srednju školu sa 15 godina, i upisao se na fakultet u Džordžiji gde je za tri godine diplomirao iz sociologije. Nakon toga upisao se na fakultet u Pensilvaniji i tamo studirao bogosloviju. Godine 1953. oženio se Koretom Skot, a dve godine kasnije doktorirao filozofiju na Univerzitetu u Bostonu. Kasnije se saznalo da je njegov rad bio u određenoj dozi plagiran.
Od trenutka kada je završio sa školovanjem počeo je da se bavi aktivizmom i govorništvom. Godine 1957 bio je nominovan za predsednika ,,Southern Christian Leadership Conference'', i u okviru mnogobrojnih protesta koji su obeležili pedesete godine održavo je preko 200 govora. Vodio je mnogobrojne mirne proteste u borbi za jednaka prava, a kao inspiraciju imao je Mahatmu Gandija koji je par godina pre njega uspešno izveo Indiju na put samostalnosti. Nakon što je njegova borba stekla dosta pažnje 1962. susreo se sa tadašnjim predsednikom SAD Džonom F. Kenedijem, i dvojica su razgovarala o položaju afroamerikanaca u Americi. Međutim ti razgovori nisu imali nikakav formalni rezultat, pa je King ostao da se bori. U aprilu 1963, samo par meseci pre svog čuvenog govora biva uhapšen zbog učešća na demonstracijama. U zatvoru je napisao svoje čuveno ,,Pismo iz Birminghem zatvora'' koje brzo postaje veoma važno za sve borce za jednakost. Samo par meseci nakon toga 28. avgusta 1963. godine Martin Luter King predvodi takozvani Marš na Vašington i održava svoj govor ,,Ja imam san'' (I have a dream), ispred spomenika Abrahamu Lincolnu, gledajući u pravcu Senata. U 17 minuta govora smestio je celu prošlost, sadašnjost i budućnost afroamerikanaca, i zbog tog govora postaje ikona svetskog aktivizma i borbe za jednaka prava. Iste godine proglađen je za čoveka godine od strane Time's magazina.
nakon izdavanja svoje druge knjige ,,Zašto ne možemo da čekamo'' (Why we can't wait) dobio je Nobelovu nagradu za mir 1964. godine, i postao najmlađi nosilac Nobelove nagrade do tada. Narednih godina nastavio je da se žustro bori i da predvodi ljude u borbi za bolju budućnost. Iza njega je stajao veliki broj ljudi, i ne samo afroamerikanaca, već i belaca i jevreja. Njegov život i rad tragično su se završili 1968. godine, na današnji dan u Memfisu, u Tenesiju. Na balkonu svoje hotelske sobe u Memfisu biva upucan, a sat vremena nakon toga umire na bolničkom stolu. Veruje se da je ubistvo bilo organizovano od strane američke vlade.
Comments