,,Lepa, raskošna plavuša, koja je na plaži čitala Rablea u originalu'' - tako je Mir-Jam opisala njena prijateljica glumica Nevenka Ubranova. Bila je novinarka, i neverovatna književnica, govorila je francuski i ruski, i iako je većina njenih dela bila o braku i ljubavi Milica se nikada nije udala.
Rođena je u Jagodini na današnji dan 1887. godine. Za njenu majku su mislili da ne može imati dece, ali je ipak dobila ćerku Milicu, kojom je upotpunila već veliku porodicu srpskog činovnika Jakova Jakovljevića. Rano detinjstvo provela je u kragujevcu, a kasnije su upisala u višu žensku školu u Beogradu. Nakon završetka školovanja radila je kao učiteljica u seoskoj školi u Krivom Viru ispod Rtnja. Posle završetka Prvog svetskog rata vratila se u Beograd i zaposlila se kao novinarka za list ,,Novosti'', kao i za ,,Nedeljne ilustracije'', a veoma kratko i za večernji listi ,,Glas''. Milica je radila kao novinarka 20 godina, pet godina provela je u ,,Novostima'', a ostatak u ,,Nedeljnim ilustracijama''.
Nakon završetka rata 1945. godine samo su Milica i još četiri žena ostale da se bave novinarstvom u Srbiji, i moglo bi se reći da je ona veoma pomogla obnovi srpskog novinarstva u godinama nakon rata. Pored novinarstva Milica se godinama uporedo bavila i pisanjem. Pod pseudonimom Mir-Jam je često u časopisima izdavala svoju poeziju i prozu. Objavljivala je i romane, uglavnom lake, ljubavne romane, kao i kratke ljubavne priče. Okušala se i u drami gde je napisala nekoliko pozorišnih dela, a kao najpoznatije može se izdvojiti drama ,,Tamo daleko'' koja je 1939. godine trijumfalno izvedena u čast žrtvama prvog svetskog rata. Da se vratimo na njene romane, u kojima je vladao realizam normalne, građanske klase, i njihove vrednosti. Zbog njenog stila pisanja u Srbiji je bila poznata kao Džejn Ostin srpske književnosti. Među njenim najpoznatijim romanima nalazi se ,,Ranjeni orao'' po kome su snimljeni film i serija, ,,Otmica muškaraca'' po kome je snimljen film, i još mnogo dela. Jedno vreme, pre rata, bila je najpopularnija srpska književnica, ali se to posle rata promenilo, i ona biva odbačena.
Posle drugog svetskog rata, sa dolaskom komunističkog režima nije mogla da se zaposli kao novinarka, a njena književna dela su prestala da se prodaju. Do kraja života živela je u bedi, od male penzije za koju se njen brat jedva izborio. Iako je bila veoma uspešna u obe sfere to nije bilo dovoljno cenjeno za vreme njenog života. Milica je preminula 1952. godine. Milica je takođe bila velika feministkinja, zalagala se za ženska prava i jednakost. Borila se za žensko stvaralaštvo i zalagala za uključenje žena u umetnosti i stvaralaštvu. Svojim radom obeležila je njeno, ali i naše doba.
Comments