Ličnost Dana - Pablo Pikaso

,,Majka mi je govorila: „Ako si vojnik, postani general. Ako si sveštenik, postani Papa.“ Umesto toga, ja sam bio slikar, a postao Pikaso.''

Jedan od najvećih svetskih slikara, vajara, grafičara, osnivač slikarskog pokretan kubizma, Pablo Pikaso je verovatno jedan od najpoznatijih i najuticajnijih umetnika koju su stvarali na našoj planeti. Rođen u Malagi, tada malom gradu u Španiji. Otac mu je bio učitelj crtanja, pa je i on sam zavoleo crtanje od malih nogu. Sa 11 godina krenuo je da pokazuje veliko interesovanje, ali i talenat. Bio je veoma uspešan još kao dečak, a otac ga je u svemu podržavao. Pikaso je sa 13 godina organizovao svoju prvu izložbu. Godine 1895. porodica Ruiz-Pikaso seli se u Barselonu, a Pablo se upisuje u La Ljoču, prestižnu špansku školu slikanja. Svi iz porodice složili su se da Pablo ima velike potencijale i da će zasigurno postati uspešan slikar. Dve godine kasnije njegova slika ,,Nauka i milosrđe'' dobija počasnu nagradu na izlžbi u Madridu, na izložbi kraljevske akademije San Fernardo. Iste te 1897. godine Pablo odlazi u Madrid kako bi nastavio svoje učenje na kraljevskoj akademiji. Međutim on ocenjuje da kvalitet učenja tamo nije bio na očekivanom nivou, i ubrzo pronalazi sebe crtajući slike iz svakodnevnog života. Veliku inspiraciju pronašao je u muzeju Prado gde je izučavao slike poznatih španskih umetnika.

Po povratku u Barselonu 1898. godine otvara svoj atelje, i priključuje se beomskom i intelektualnom životu tog grada. Samo dve godine kasnije po prvi put posećuje Pariz u koji se već tada zaljubljuje. Sve do 1904. on naizmenično boravi u Španiji i u Parizu. U tom periodu slika siromašne i marginalizovane ljude i ovekovečuje ih na svojim slikama. Tja period njegovog stvaralaštva bio je veoma melanholičan, a nazvan je ,,plavi period''. Za stalno se preselio u Pariz, i tamo počeo da provodi vreme sa tadašnjim avangardnim umetnicima i piscima. Malo menja svoj plavi melahnolični stil, i umesto predominantne plave sada koristi ružičastu i sivu. Delio je svoj atelje sa drugim umetnicima i buntovnicima i dalje razvijao svoj stil. U periodu od 1906-07 pikaso ponovo pronalazi novi stil. Ovaj put puno hrabriji, sa više crne. Gospođice iz Avinjona su jedno od Pikasovih navećih dela tog perioda, ali i uopšte. Međutim ta slika je bila previše čak i za najavagardnije slikare i umetnike tog perioda, pa zbog toga biva objavljena dek deceniju kasnije. Ubrzo počinje da se bavi vajarstvom, a njegove slike počinju da dobijaju sve veći publiku. Svoj kubistički stil on sa platna uspešno prenosi i na svoje skulpture. Nakon kratkog perioda mirovanja i sliknja manje eksplicitnih, i više prihvaćenih slika Pikaso se vraća svom apstraktnom kubizmu. Oko početka rata u Španiji Pikaso prolazi kroz otkrovenje i počinje da stavlja sve više simbolike u svoja dela. Taj proces počeo je slikama poput ,,Umirućeg konja'', i ,,žena koje plaču'', a kulminirao je njegovim najčuvenijim delo ,,Gernika'' u kojem predstavlja sliku razorenog španskog grada nakon bombardovanja. za vreme njegovog braka, nešto pre gernike i drugih dela bio je veoma nezadovoljan, ali pošto nije mogao da se razvede svoju frustraciju prebacio je na platno. Njegova silovito ekspresivna dela obeležila su taj rani period njegovog braka, a kao glavno delo mogu se uzeti ,,Tri plesačice''.

Pikaso je bio veoma buntovan, u svakom mogućem pogledu. Ženio se dva puta, i imao odnose sa mnogo žena. Njegovo najmlađe dete dobio je sa 68 godina. njegov umetnički život idalje u nekima izaziva gađenje. Drugi slave njegovu hrabrost da 1907. godine svoj prijateljima i kolegama iz viskoih krugova predstavi sliku pet prostitutki koje je bilo začetak jednog novog stila umetnosti. Napravio je preko 6.000 slika, crteža i skulptura, veliki broj kojih je neprocenjivo vredan. na žalost umro je kao što je i živeo. U napadu gripe njegovo srce je stalo, gotovo iznenadno. Preminuo je 1973. godine na današnji dan.