Verovatno omiljena ličnost amerikanaca, a najmanje omiljena ličnost japanaca, svojim velikim znanjem iz fizike i hemije promenio je način na koji vidimo svet, i sa svojom suprugom detaljno proučio efekte radijuma i polonijum. Ali da krenemo od početka.
Mladost
Pjer je rođen u Parizu 15. maja 1859. godine . Njegov otac bio je lekar, a majka ćerka bogatog vlasnika fabrike. Nije pohađao školu, već je učio od kuće, a sa 16 godina je maturirap. Tri godine kasnije dobio je univerzitetsko obrazovanje iz fizike. Veoma nadaren za fiziku želeo je da što pre doktorira, međutim zbog teške finansijske situacije to je moralo da sačeka. U međuvremenu radio je kao asistent u jednoj laboratoriji u okviru univerziteta na prirodno-matematičkom fakultetu. Konačno uspeo je da skupi dovoljno novca i doktorirao 1895 na Univerzitetu u Parizu. Njegovdoktorat bio je na osnovu njegovih istraživanja magnetizma. Iste godine dobio je mesto profesora fizike na fakultetu, oženio se Marijom Kiri-Sklodovskom sa kojom je, između ostalog, dobio Nobelovu nagradu. Godine 1900. Pjer je dobio mesto profesora na fakultetu prirodnih nauka. Sa Marijom imao je dvoje dece Irenu i Evu. Irena je pratila stope svojih roditelja i i sama dobila Nobelo nagradu.
Nauka
Njegov naučni rad počeo je dosta rano, dok je još bio brucoš. Tada je sa svojim bratom Pol Žak Kirijem izučavao piezoelektričnu pojavu, a kasnije se fokusirao na polje magnetizma. Proučavanje radioaktivnih materijala otpočeo je sa svojom suprugom. Nisu imali dovoljno uslova za kvalitetna istraživanja u početku, ali su ipak uspeli da dođu do nekih početnih zaključaka. Do velikog uspha došli su 1898. godine kada su iz uranijuma dobili rodijum i polonijum, dva veoma radioaktivna elementa koje su dalje proučavali. Njihovu proučavanje radioaktivnosti kulminiralo je 1903. godine kada su dobili Nobelovu nagradu za fiziku.
Starost i smrt
Poslednjih godina svog života dobijao je mnogo priznanja među kojima su medalja Engleskog kraljevskog društva 1903. godine, kao i prijem u francusku akademiju nauka 1905. godine. Nažalost nije dugo uživao ova priznanja jer je na današnji dan, dok je pešačio ka svom poslu u laboratoriji u Parizu doživeo saobraćajnu nesreću koja ga je ubila na licu mesta. U sećanje njega i njegove supruge element sa brojem 96 currium dobio je ime, a jedinica za radioaktivnost (raspad 1 grama čistog radija za jednu sekundu) dobio je naziv Kiri. Taj naziv je nažalost kasnije promenjen i sada nosi prezime jednog drugog naučnika koji je sa porodicom Kiri izučavao radijaciju bekeler. Preminuo je 19. aprila 1906. godine.
Yorumlar