top of page
Writer's pictureAndrej Stojanovic

Ličnost Dana - Rene Dekart


Malo je ljudi koji za sebe mogu da kažu da su sjajno potkovani i što se tiče prirodnih i društvenih nauka, ali osoba za koju se to sigurno može reći bio je Rene Dekart. Ovaj francuski filozof, matematičar i naučnik čije je delo ,,Geometrije'' postavilo osnove današnjoj analitičkoj geometriji imao je ogroman uticaj na nauku i filozofiju i način na koji danas vidimo svet. Rođen je na današnji dan, 1596. u Francuskoj u mestu La Ej koje danas nosi njegovo ime. Pohađao je elitnu školu u La Flešu sa samo osam godina. U toj školi proveo je osam godina učeći matematiku, fiziku i filozofiju. Najviše pažnje davao je matemaici, po čemu ga i danas najviše znamo. Po završetku škole preselio se u Pariz i diplomirao na univerzitetu u Puatijeu 1616. godine. Godine 1618. odlazi u Holandiju i tamo uči matematiku i mehaniku od tada poznatog holandskog naučnika Isaka Bekmana. Tada je prvi put shvatio odnos između prirodnih i društvenih nauka. Narednih godina putovao je po evropi i upoznao se sa mnogim učenim i važnim ljudima tog vremena. Ta putovanja će imati veliki uticaj na njegova filozofska verovanja, ali i na njegov život u celini.


Godine 1625. vraća se u Pariz ali mu tamošnji način života ne odgovara pa odlučuje da se ponovo preseli. Kao idealnu zemlju za svoj način života bira Holandiju u kojoj boravi narednih dvadeset godina. U to vreme počinje da piše svoju prvu naučnu tezu iz fizike, ali malo pre završetka odlučuje da je ne objavi. Do te odluke dovela ga je vest da je u Italiji Galileo osuđen na kućni pritvor, a Dekart nije želeo da rizikuje da i on bude osuđen na sličan način. Ta njegova teza ,,Svet'' objavljena je tek nakon njegove smrti. Kada je čuo za vest o Galileu počeo je sa radom na jednom drugom delu: polubiografskom, filozofskom tekstu pod naslovom ,,Reč o metodu''. Uz taj tekst pisao je i svoja tri jako bitna naučna dela: Geometriju, Dioptriju, i Meteore. Njegova teza, uključujući sva tri dela i biografiju izdata je 1637. godine, i od tada ima jako važnu ulogu u proučavanju matematike, fizike i filozofije.


Dekartov veliki uticaj u matematici ogleda se u uvođenju pojma varijabli, kao i u njegovom pravouglom koordinatnom sistemu, uvođenju današnje terminologije u nauku, i još mnogo toga. U fizici je uveo zakon o količini kretanja , kao i zakon o premalamnju svetlosti i disperzije svetlosti. Njegov metod u filozofiji se i danas izučava kao grupa pravila koja se trebaju poštovati da bi se došlo do pravlinog spoznavanja nečega. Tim njegovim pravilima gradile su se mnoge naučne metode koje se i danas koriste.


Do kraja života napisao je još samo nekolicinu dela, koja su se uglavnom odnosila na filozofiju, a tu spadaju ,,Razmišljanja o prvoj filozofiji'', ,,Načela filozofije'', i ,,Rasprava o strastima duše''. Godine 1649 Švedska kraljica ga poziva u Stokholm ad bi je podučavao. Želeći da svojim znanjem utiče na mladu kraljicu tada velike sile on prihvata da je u pet ujutru uči filozofiju. Imao je želju da svojim uticajem dovede do mira u svetu, međutim tome je vrlo brzo došao kraj. Zbog rada u surovim uslovima i svakodnevnim jutarnjim šetnjama do palate Dekart se razboleo i premiuo u 1660. godine u svojoj 54. godini života.

6 views0 comments

Recent Posts

See All

Comments


bottom of page