Glavni autor deklaracije nezavisnosti, predsednik SAD, aristokrata, ali i prevarant, Tomas Džeferson bio je jedan od najuticajnijih ljudi u svetu za vreme američke revolucije i kasnije. Predstavaljao je Ameriku u Francuskoj, izdejstvovao Francusku pomoć tokom revolucije, ,,borio'' se za prava afroamerikanaca dok su njegovu palatu Montičelo gradili njegovi robovi.
Rođen je na današnji dan 1743. godine u Virdžiniji u relativno bogatoj porodici koja je držala plantažu pamuka. Nakon rane smrti svog oca Tomas je sa svojim bratom podelio očevu imovinu i između 20 i 40 robova. Kada je napunio 21. godinu zvanično je preuzeo svoj posed. Tomas je osnovno obrazovanje stekao od tutora kod kuće, najviše iz grčkog, latinskog i fracuskog jezika, matematike, fizike i filozofije. Sa 16 godina upisuje se na koledž i doplomirao pravo za samo dve godine. Od malena bio je veliki ljubitelj knjiga, a njegova lična biblioteka imala je preko 6.000 knjiga i zapisa.
Počeo je da se bavi pravom 1767. godine, a nakon pet godina rada kao advokata oženio se Marom Vajliz Skelton. Za vrlo kratko vreme dobili su petoro dece od kojih je samo dvoje preživelo. Tomasov život bio je jako težak zbog velikog broja porodičnih gubitaka. Njegova žena preminula je vrlo mlada od dijabetesa 1782. godine. Od kada je nasledio plantažu svoga oca, Tomas je postajao sve uticajniji. U politiku je krenuo da se meša kada su tenzije između Britanije i Amerike krenule da eskaliruaju. Postao je dosta blizak sa Džordžom Vašingtonom, a njihovo prijteljstvo i saradnja kulminirali su 1776. godine objavom nezavisnosti SAD od Engleske. Za vreme revolucije služio je u kontinentalnom kongresu kao predstavnik Virdžinije, a nakon toga kao ambasador u Francuskoj. U periodu od 1790. do 1793. služio je kao prvi državni sekretar u Vašingtonovoj vladi. Dao je ostavku i kandidovao se za predsednika, ali nije pobedio u trci. Kao potpredsenik pokušavao je da minira progres, ali mu to nije išlo od ruke. Za vreme izbora 1800. godine Džefersonu je bila potrebna podrška jer se nalazio u trci sa veoma popularnim Eronom Burom. Zbog toga je zatražio pomoć svog dugogodišnjeg suparnika Aleksandra Hamiltona, koji ga je napsram svih nesuglasica podržao. Džeferson je tada postao treći predsednik SAD. Njegov mandat obeležili su dobri odnosi sa Francuskom, pogoršanje odnosa sa Engleskom, i samo na papiru pomoć robovima. Amerika sa proširila i teritorijalno ali i ekonomski i polako krenula da se nameće kao nova sila. Džeferson je bio veliki protivnik robovlasništva i zabranio je uvoz novih robova u Ameriku 1807. godine. U to vreme imao je preko 100 robova koji su između ostalog izgradili njegovu kuću Montičelo. Neki teoretičari govore da je nakon smrti svoje žene redovno spavao sa svojim robinjama, i da je imao barem tri deteta sa njima.
Tomas je preminuo 4. jula 1826. godine a iza sebe ostavio je veliku svetsku silu. U istoriji ostao je upamćen po svom velikom uticaju u oblikovanju modernog sveta. U Vašingtonu ima svoj spomenik i biblioteku, i ovekovečen je kao jedan od osnivača SAD.
Commentaires