Teško mentalno stanje, koje je pak, nosilo korene iz ranog detinjstva, bilo je najveći deo ličnosti jednog vrlo emocionalno neostvarenog čoveka, ali, u isto vreme, oblikovalo je umetnost neprocenjive vrednosti i značaja. Vinsent van Gog rođen je pre tačno 168 godina u holandskom gradiću Zindertu u protestantskoj svešteničkoj porodici, kalvinističkog shvatanja. Od malena učen da na svet dolazimo grešni i sa unapred predodređenim životnim putem, na koji nemamo uticaja, stvorilo je još u detinjstvu osećaj niže vrednosti kod ovog, jednog od najznačajnijih umetnika ikada. Velika tragedija koja je zadesila njegovu porodicu još pre njegovog rođenja – smrt njegovog brata po kome je nosio ime, te grob sa njegovim imenom u dvorištu kuće, bila je još jedna karika koja je Vinsenta navela na mišljenje da živi tuđ život i izazvala, još tako rano, anksioznost i povlačenje u sebe, što je kasnije preraslo u ozbiljne psihičke poremećaje i dovelo ga do kompletnog ludila.
Nemogućnost da bude kao i svi drugi, detinjstvo u senci tragedije brata i kalvinistički način vaspitanja, ali i česta neprihvaćenost i napuštanja ljudi koji su mu značili i koje je voleo, odbacili su njegove ambicije veoma rano i nisu mu dozvolili da ostvari svoje ideale – shvatio je da je ostavljen na samostalan život od rođenja, što se kasnije, kroz njegovu biografiju, i obistinilo. U svojoj samoći pokušao je da, poput njegovog dede i oca, pronađe vezu sa Bogom, pokušavši da završi prestižnu svešteničku školu u Amsterdamu, ali ipak, ne uspevši da to i ostvari i da, uopšte, pronađe lepotu u realnosti, stvorio je sopstveni svet lepote i ideala. Seli se u rudničko naselje Borinaž u Holandiji, gde se saoseća teškim životima rudara na rubu egzistencije, i, duboko razočaran u surovu realnost, počinje da stvara svoja prva dela – crteže rudara i njihovih porodica nacrtane ugljem.
Tada se dešava i čuveni dogovor sa njegovim bratom Teom, Vinsent će slikati, a Teo će mu obezbediti sredstva za život i rad sve do momenta kad se Vinsent bude mogao sam izdržavati slikajući.Sa svojim rođakom poznatim slikarom Antonom Movom se nasao u Hagu, gde je i započeo svoje dugogodišnje usavršavanje. Za sve vreme njegovog mukotrpnog života i rada nikada nije izostala pomoć i podrška od Tea. Vraća se sa roditeljima u Hajnen, neumorno radi i tamo upoznaje prostitutku i alkoholičarku Mariju Hornik zvanu Sin. Ona je trudna, pa se on o njoj brine, a usput mu je i model. Izražava želju da oženi Sin, uprkos protivljenju porodice i prijatelja. Odlaze u Lajden da se ona porodi, a Vinsent traži stan za buduću porodicu. Sve vreme crta i slika. Njegovi modeli su obični ljudi, ljudi iz staračkih domova i Sin sa bebom.Posle toga on odlazi u Pariz. U Parizu niko nije hteo njegove slike, ipak imao je uvek snage i vere u sebe da slika. Iz Pariza odlazi u Arl gde je našao nadahnuće za svoje slike, a tu mu se pridružuje Gogen kako bi zajedno radili u prirodi. Slika mnogo i skoro svakodnevno pravi novu sliku, najčešće plavih i žutih tonova, koji simbolišu zemlju, nebo, sunce, a još više i izraz unutrašnjih ritmova samog umetnika. U decembru 1888. dolazi do svađe između njega i Gogena. Van Gog mu preti nožem, da bi na kraju, kad je Gogen otišao, sebi odrezao uvo, koje nosi bludnicama u javnoj kući.
Zbog duboke depresije (za koju je u najvećoj meri kriv Gogen) 1889. na vlastiti je zahtev primljen u psihijatrijsku bolnicu u Francuskoj, tačnije u San Remiju. Svestan da je u ludnici on strastveno slika i crta, skoro manijakalno, divlje. Smenjuju se ciklusi lucidnosti i totalnog potonuća. Sumnja se da ga je osim depresije mučila i šizofrenija. Sledeće godine puca sebi u prsa, dotučen depresijom i grižom savesti jer je na teretu svom bratu koji mu finansijski pomaže i pri tom izdržava i njihovu majku i svoju porodicu i, ne shvatajući ozbiljnost povrede odlazi u gostionicu u Overu u kojoj je do tada živeo, gde umire nakon dva dana. Ubio se u svojoj 37. godini na slikanju u prirodi, kada mu nije išlo od ruke. Pištolj je nosio zbog šumskih životinja. Brat Teo, koji je bio uz njega dok je umirao, preneo je njegove poslednje reči: ,,Tuga će trajati večno“. Sahranjen je 1890. godine na groblju u Overu.
Comentarios