Do sada smo često pisali o velikim književnicima i aktivistima, a takve teme ne mogu da prođu bez pominjanja Virdžinije Vulf. Ova čuvena Engleska spisateljica i feministkinja obeležila je književnost ranog 20. veka, i bila inspiracija mnogim ženama, ali i muškarcima. Virdžinija je rođena u imućnoj i intelektualističkoj porodici u Londonu 1882. godine. O njenom ranom životu ne zna se previše. Zbog visokog položaja svoje porodice Virdžiniju su učili najbolji nastavnici Londona, i od malena je krenula da se sprema za budućnost. Nakon smrti njenog oca, sa sestrom se seli u centar Londona u mesto Blumzburi. Ta Londonska četvrt bila je poznata kao mesto gde su se okupljali veliki intelektualci tog vremena. Tamo upoznaje pisca i društvenog aktivistu Leonarda Vulf, a 1912. godine se udaje za njega. Godine 1915. objavila je svoj prvi roman, koji iako ne toliko popularan postaje veoma bitan kao osnova svog njenog daljeg književnog rada. U to vreme su krenuli da se javljaju i prvi snažniji psihiki problemi koji su je pratili do kraja života
Narednih godina izdala je još par romana uz pomoć svog muža, a ti romani su krenuli da se probijaju i postaju sve popularniji. Među njima su njena najbolja dela do tada ,,Gospođa Delovej'', ,,Ka svetioniku'', i ,,Talasi''. Njeno pisanje bilo je veoma eksperimentalno, puno pažnje obraćala je na ono svakodnevno i uobičajeno, kao i na ono šta se dešava u svesti (ženskih) protagonista. Sama radnja njenih dela često nije imala puno smisla, ali je preispitivanje akcija pojedinih likova imalo sjajan pop-out efekat. Ali pored njenih romana njene kritike su još više doprinele njenom uticaju u tadašnjoj književnosti i aktivizmu. Njene kritike bile su, po nekim tumačima, naivne ali i veoma zrele. Te kritike bile su faktografske, usmerene ka tome da žene nisu lepo predstavljane i da su na neki način zapostavljene kao kreatori. Sa druge strane insistirala je da u književnosti nema pola i da pravi umetnik nadrasta pol. Do kraja života napisala je samo par dela, od kojih je mali broj bio uspešan. Delo ,,Između činova'' se vodi kao njeno poslednje uspelo delo. To je ponovo bila eksperimentalna proza koja se doticala nekih ključnih tema poput seksualne ambivalencije i meditacije.
Mučena depresijom i različitim vrstama halucinacija koji su bili pojačani izbijanjem Drugog svetskog rata Virdžinija je izvršila samoubistvo utapanjem u reci Uz. Veoma je teško razumeti i oceniti neka njena dela, i zbog toga veliki broj kritičara ne veruje da je ona jedna od najvećih, ali da je jedna od velikih inovatora književnosti. Ita nje ostala su velika remek dela u obliku romana, par veoma dobrih kritika i eseja. Svi njeni tekstovi doveli su do toga da se žene u književnosti više cene i utabala je put ka uspehu mnogima od njih.
Comments